Četvrtak, početak vikenda, dela nedelje kome se većina raduje - jer ne radi, a oni, koji se bave raznovrsnim uslužnim delatnostima, imaju više posla. Dobar deo zarade ostvarene u tim sektorima dolazi od stranih posetilaca jer, na kraju krajeva, Bahrain se deklariše kao turistička destinacija. E sad', kakva je turistička ponuda ovde? Pa, ako očekujete odlazak na lepo uređene plaže, uživanje u sportovima na vodi (Bahrain je ipak ostrvo, zar ne?) - zaboravite. Prvo, pesak je odvratan i mene lično više podseća na lepljivu masu samlevenih školjki i više je patnja nego uživanje. Drugo, javne plaže praktično da i ne postoje, a one "privatne" su (naravno) zatvorenog tipa, rezervisane za članove raznoraznih klubova ili goste onih nekoliko boljih hotela lociranih uz obalu. Mall-ovi su, kao i u većini zemalja ovog regiona, mesta gde se turisti i "domaći" sklanjaju od dnevne (i večernje) žege i provode većinu vremena. Na neki način, šarenilo i vreva tradicionalnog souk-a je obeležje ovog regiona ali, na žalost, polako gubi utakmicu sa blještavim shopping centrima i postaje istorija. Izbor restorana i mesta za "noćni" izlazak je prilično dobar... za boravak do 20-ak dana. Za one željne istorijskih lokaliteta; pogrešno sam mislio da je nekoliko tvrđavica rasporedjenjih oko Maname sve sto čovek ovde može videti. Osamdesetih godina su, na severozapadu ostrva, otkrivene iskopine tzv. Dilmun-ske civilizacije koje svakako treba posetiti. I naravno... popularno "Drvo života" se nekako nameće kao glavni cilj za dobar broj dokonih, avanture željnih, zapadnih turista. Nalazi se usred pustinje i pronaci ga zahteva malo sreće i upornosti. Kad rekoh "zapadnih", mislio sam na sve druge osim ovih što su im prve komšije i povezuje ih most. Njih drvo ne zanima. A ni pustinja, imaju je i previše. Oni dolaze da bi ovde radili sve ono sto im zakon(?) zabranjuje kod kuće (od bioskopa i alkohola pa do "onih" žena i muškaraca).
No comments:
Post a Comment