Sinoć sam na National Geographic-u gledao dokumentarac "Inside 9/11". Analiza dešavanja koji su predhodili ovom događaju, rekonstrukcija kretanja umešanih lica... zanimljivo. Konačno napuštam Bahrain i vraćam se u Dubai. Moj avion u startu kasni dva sata tako da sam obišao aerodrom barem pet puta, detaljno pregledao duty free i sve ostale prodavnice, kafeterije... Pojeo sam australijsku varijantu Bonžite, neko sušeno voće, badem, kikiriki. Osmotrio sam putnike koji, bas kao i ja, čekaju neke okasnele avione. Raznolik svet; kosooki sportisti u identičnim crvenim trenerkama, gomile patana, arapi sa njihovim zabrađenim ženama, ćerkama i golobradim sinovima, zapadnjački backpackeri, turisti i ruski bogataši... Iz dosade gledam lica ljudi i kontam ko bi od njih mogao biti terorista. Kada sam se konačno ukrcao u avion prepoznajem lika koji sedi do mene. Arapin sa kojim sam delio sto dok sam pio prvu kafu. Dva reda ispred mene par Belgijanaca(?) koji su mi se pridružili za stolom dok sam dovršavao caj. Pored mog sedišta prolazi Indijac koji se jutros odjavio iz hotela kada i ja. Baš kao na TV-u, svi statiramo u istom filmu. Par matorih indijskih biznismena se izuvaju istog momenta pošto su seli par sedišta desno od mene. Pilot nam objašnjava kako moramo da sačekamo jos nekoliko putnika koji su očigledno prevideli "last call" za naš let. Sve u svemu, kasnimo sa poletanjem dva i po sata. Isuviše za let koji traje jedva pedesetak minuta. Sreća pa sam pametno zamolio za mesto pored vrata, da mogu da pružim noge, pa se, kako je WC na jedva metar od mene, tokom leta intenzivno zanimam analizom crnpurastih faca koje ga posećuju. Terorista ili ne? Previše gledam TV.
No comments:
Post a Comment