Čitam jutros vest o smrti Mirka Marjanovića i, kao i uvek, prvo čega se setim na pomen njegovog imena je jedno prolećno pre podne u Beogradu od pre devet godina. Radni dan, koji se iz uobičajene rutine zujanja kompjutera i ljudi u računskom centru pretvorio u Priliku. Posao je zahtevao da skoknem do našeg projektnog biroa i instaliram neki software na tamošnje računare. Klackajuci se tramvajem niz Nemanjinu, razmišljao sam kako je Sunca taman dovoljno da Beograd konačno otvori restoranske bašte i da ce moj trud biti nagradjen kriglom piva u jednoj od njih. Nošen tom idejom, po obavljenom poslu sam se zaputio ka omiljenoj nam Zoni. Nista lepše od ukradene šetnje Beogradom i pivca u radno vreme. Na moju veliku žalost, ništa od bašte; morao sam se zadovoljiti prepodnevnim polumrakom kafane i drugim stolom od prozora. Vec nakon par otpijenih gutljaja prišla mi je neka žena i, uz izvinjenje i konstataciju kako izgledam kao pismen(?) čovek, zamolila me da joj pomognem da napiše jedno pismo. "Naravno, zašto ne. A na koga da ga naslovim?" - pitao sam je. "Pa, na ovog Mirka Marjanovića, jel' on beše predsednik Srbije?". Nakon prvog, usledila je gomila drugih šokova jer je njen monolog, pretočen u pismo, praktično bio ispovest žene koja je dugi niz godina radila za Državnu bezbednost na radnom mestu Prostitutke. Kao i većina zaposlenih u državnim institucijama i ona se nadala (obećanim) beneficijama, stanu i penziji a eto, većinu očekivanog je dobila ona druga, mlađa i u boljim (seksualnim) odnosima sa nekim od šefova u DB-u. Apolitičan kakav sam uvek bio, slušao sam i zapisivao beskrajnu priču o ljudima čija sam imena prepoznavao iz udžbenika istorije i psovki mog ćaleta i drugih, bolje informisanih, starijih i pametnijih od mene. Konkretne priče o oralnom pušenju i inim nečistim radnjama, su na moje insistiranje izostavljene iz pisma kao neadekvatne. Iskreno, sve vreme su mi prolazile kroz glavu misli o tome kako je naša DB jedna veoma uspešna organizacija koja će, kao u Holivudskim filmovima, provaliti moj rukopis i zakucati mi na vrata kol'ko već sutra. Posle par piva i završenog posla, žena je spakovala pismo u kovertu, zahvalila se jos jednom i otišla niz ulicu Maršala Tita ka zgradi Predsedništva Srbije... Ja sam na Slaviji uhvatio trolu ka Krstu, sve vreme prevrćući kroz glavu Imena kako bi što vernije preneo priču kolegama. Svega par meseci nakon ovog događaja Profil je objavio interview sa mojom poznanicom. Sećam se slike ja od pre devet godina...
Demografija i libido
In terms of gender, Abu Dhabi had the highest ratio of males, with 244 men for every 100 women. The ratio stood at 229 in Dubai, 176 in Sharjah, 159 in Fujairah, 148 in Ajman and Umm Al Quwain and 141 in Ras Al Khaimah.
Sa demografskom slikom kakva je ova, svasta se moze ocekivati. Kada se zasitite mall-ova kao mesta gde se odvija sveukupni socijalni zivot (prodavnice, bioskopi, kafici, restorani, setnja, skijanje), pozelite da vidite nesto od zivota koji zivi obican(?) svet i zadjete u sukove i bocne ulicice, budite spremni i na ovo: imajuci u vidu cinjenicu da dobar deo muske populacije cine ljudi koji su "belog" coveka/zenu videli samo na slici pre dolaska ovamo (lupam, oni ni sliku nisu videli ranije) ocekujte da izazovete interesovanje na ulici. Dugo me je nerviralo sto pilje u moju zenu i cerku, a od kada sam shvatio da sam za neke cak i ja objekat seksualne zelje, plasim se za sve nas. Mislim, paznja coveku u mojim godinama prija, al' sto rece Rambo "...cudim se t(v)ome nastranom hobiju..."
Sa demografskom slikom kakva je ova, svasta se moze ocekivati. Kada se zasitite mall-ova kao mesta gde se odvija sveukupni socijalni zivot (prodavnice, bioskopi, kafici, restorani, setnja, skijanje), pozelite da vidite nesto od zivota koji zivi obican(?) svet i zadjete u sukove i bocne ulicice, budite spremni i na ovo: imajuci u vidu cinjenicu da dobar deo muske populacije cine ljudi koji su "belog" coveka/zenu videli samo na slici pre dolaska ovamo (lupam, oni ni sliku nisu videli ranije) ocekujte da izazovete interesovanje na ulici. Dugo me je nerviralo sto pilje u moju zenu i cerku, a od kada sam shvatio da sam za neke cak i ja objekat seksualne zelje, plasim se za sve nas. Mislim, paznja coveku u mojim godinama prija, al' sto rece Rambo "...cudim se t(v)ome nastranom hobiju..."
Mirage
U glavama mnogih Dubai je mesto gde bi rado svili svoje gnezdo, zaradili silne pare i ziveli razuzdani lifestyle jednog Hugh Hefner-a. Takodje je, za one porodicno orijentisane, mesto u kome mogu ocekivati miran zivot bez straha od kriminala. Nakon skoro dvanaest meseci licnog iskustva, citajuci "lokalne" blogove poslednjih dana, nalazim da ljudi vrlo brzo postaju svesni velicine lazi da je Dubai mesto u kome postoji kvalitetan Zivot. Dubai je obicno Potemkinovo selo napravljeno da privuce turiste. Istinu govoreci, to i nije nikakva tajna; znajuci da zalihe nafte i gasa nisu vecne, zvanicno se planira i radi na tome da Dubai bude turisticki i poslovni centar ovog dela sveta. I, rekao bih, za sada se uspeva u tome. Sa druge strane, ja nisam upoznao vise od par ljudi koji ovde zele i planiraju da ostanu duze. Dubai je steciste mnogo razlicitih ljudi koji su ovde dosli da zarade pare. As simple as that. I kao i bilo gde u svetu, stranac se, sasvim normalno, pokusava uklopiti u zivot nove sredine tako sto tezi da pronadje slicnosti sa zivotom kakav je ziveo pre dolaska u istu. Ako ste imali srece (i pameti) da potpisete dobar ugovor (sa dovoljnim brojem nula), integracija u drustvo ce biti laksa jer vam, jednostavno, pare pruzaju mogucnost izbora. Od njih ce zavisiti da li cete biti pticica u zlatnom, srebrnom ili plasticnom kavezu. Leprsacete po njemu sa sebi slicnim pticicama a kroz resetke ce do vas dopirati miris curry-ja, roz-a (riz, pilaf) i sl., konstantno vas podsecajuci da postoje i neki drugi kavezi i pticice u njima. Ali, u svakom slucaju kavez je tu, pruzajuci samo iluziju slobode i prostora. Bas kao sto je i Dubai fatamorgana koja se nakon nekog vremena raspline i otkrije golu pustinju i prazninu.
Subscribe to:
Posts (Atom)