Prolazeci kroz statistiku poseta ovog bloga jutros, pade mi na pamet nesto. Moja bolesna kategorizacija ljudi koji nas okruzuju kaze da postoje prijatelji, poznanici i (svi) oni drugi. Ovi prvi cine "inner circle", znamo ih bolje nego rodjenu sestru, geografska i vremenska udaljenost su potpuno nebitan faktor za ovu kategoriju. Drugi su oni na koje se moze primeniti pravilo "daleko od ociju daleko od srca", bili oni kolege s' posla, osobe sa kojima smo se mozda ludo proveli na nekoj zurci i slicno, ali ono "nesto" jednostavno nije kvrcnulo i nismo presli na neophodni visi nivo poverenja i razumevanja. Trecu kategoriju nema potrebe objasnjavati. Elem, da se vratim na statistiku. Prvi posetioci Nedodjije bili su moji prijatelji sa kojima sam podelio tajnu da bas ovde trosim vreme i cinjenica da su me neki od njih velikodusno pomenuli na svojim blogovima, dovelo je do toga da i neki nepoznati ljudi pocnu da se pojavljuju u mojim statistikama. Covek je radoznao po prirodi te sâm se i sam potrudio da vidim ko me to cita... Kao i ja za njih i oni su za mene postali incoming link,,, sa verovatnocom prerastanja u bookmark. Vreme ce pokazati da li to zasluzujemo.