Ovoga puta sam poneo kameru, čvrsto rešen da (pokušam da) dočaram Mrvici kako izgleda Medina i ono oko nje. Desilo se da sam čak imao i toliko vremena da zamisao sprovedem u delo, promuvam se sukom i stambenom četrvrti koji se nalaze unutar zidina starog grada. Naravno, ovaj suk nema skoro ništa zajedničko sa onima u Dubaiju; U i oko Tripoli souk-a ljudi žive, ulice su prašnjave i večito zatrpane smećem, sitnijim a i onim krupnijim, prodavci su agresivniji a kupci dovoljno dobri da bi im parirali... Bazajući unaokolo, neminovno mi je kroz glavu vrzmala pesma "Uđe Fata u magazu sama, aj' za njom Mujo zamandali vrata". Koreni lirike su mi sada potpuno jasni. Nisam Fata ali mi se u magaze nije ulazilo. Uostalom, šetnja ovim uličicama se ne preporučuje posle zalaska sunca. Ipak, mislim ovo ima više duše... Tekstile souk u Bur Dubaiju, Gold souk i Spice souk u Deiri, a pogotovo Madinat Jumeirah su previše doterani i komercijalizovani, prilagođeni turistima, a ovaj živi sa ljudima koji su u njemu, toliko da i liče jedni na druge. Ne do nivoa "ružni, prljavi, zli", i prvo i drugo ponekad može biti lepo. Sve zavisi kako se posmatra.
Blizu jednog od ulaza u Medinu nalazi se trijumfalna kapija (arch) Marka Aurelijusa. Kažu da je oko iste bilo daleko više arheoloških ostataka iz rimskog perioda, ali im se broj neobjašnjivo smanjio... Neobjašnjivo?
P.S. Nešto zamišljam kako ljudi arče, recimo Gamzigrad i ugrađuju kapitole, stubove i karijatide u svoje vikendice (obratiti pažnju na očigledno poreklo glagola arčiti, od reči arch, što će reći - raznositi arheološke ostatke Jonske, Dorske i Korintske arhitekture).
P.S. Nešto zamišljam kako ljudi arče, recimo Gamzigrad i ugrađuju kapitole, stubove i karijatide u svoje vikendice (obratiti pažnju na očigledno poreklo glagola arčiti, od reči arch, što će reći - raznositi arheološke ostatke Jonske, Dorske i Korintske arhitekture).
