S. i sto patuljčica

Bio jednom jedan S. Živeo je i uživao u XYZ, sve dok ga muka (ili nešto drugo?) nije naterala da sreću potraži drugde. Nije bilo lovca da ga tera i silom vodi, nego je on sam zapucao u Bahrain. Baš kao ni onoj devojčici u šumi, ni njemu u pocetku nije bilo baš prijatno ni sjajno. Mislim, e-banking, home delivery i rent-a-car su lepe stvari ali... nešto je tu nedostajalo. A onda ga je Mali Zmaj odveo u TC i kockice su se složile. Tamo je S. upoznao sto tajlandskih patuljčica. One su u Bahrainu na, kako se to kaže, privremenom radu. Vesele po prirodi i uvek spremne na druženje, došle su da zabavljaju narod (imenica muškoga roda) - na sve načine... S. se svideo njihov pozitivni odnos prema svetu i mnogo ih je zavoleo. Naučio je (pomalo) da peva njihove tajlandske pesmice sto se patuljčicama veoma dopalo pa su i one zavolele njega. A ni bugarske konobarice nisu bile ravnodušne... jer, naši su narodi oduvek bili bratski. Noći u TC-ju su ispunjene pićem, muzikom i igrom i čovek se lako zanese. Ko ne pazi može se neprijatno iznenaditi; jer neke patuljčice su zapravo prerušeni patuljci a ta vrsta iznenađenja retko kome je potrebna...

Bajka? Ne. Nema ovde ni vuka, ni zle maćehe, ni princeza. Čista prostitucija.

Bahrain - ukratko

Četvrtak, početak vikenda, dela nedelje kome se većina raduje - jer ne radi, a oni, koji se bave raznovrsnim uslužnim delatnostima, imaju više posla. Dobar deo zarade ostvarene u tim sektorima dolazi od stranih posetilaca jer, na kraju krajeva, Bahrain se deklariše kao turistička destinacija. E sad', kakva je turistička ponuda ovde? Pa, ako očekujete odlazak na lepo uređene plaže, uživanje u sportovima na vodi (Bahrain je ipak ostrvo, zar ne?) - zaboravite. Prvo, pesak je odvratan i mene lično više podseća na lepljivu masu samlevenih školjki i više je patnja nego uživanje. Drugo, javne plaže praktično da i ne postoje, a one "privatne" su (naravno) zatvorenog tipa, rezervisane za članove raznoraznih klubova ili goste onih nekoliko boljih hotela lociranih uz obalu. Mall-ovi su, kao i u većini zemalja ovog regiona, mesta gde se turisti i "domaći" sklanjaju od dnevne (i večernje) žege i provode većinu vremena. Na neki način, šarenilo i vreva tradicionalnog souk-a je obeležje ovog regiona ali, na žalost, polako gubi utakmicu sa blještavim shopping centrima i postaje istorija. Izbor restorana i mesta za "noćni" izlazak je prilično dobar... za boravak do 20-ak dana. Za one željne istorijskih lokaliteta; pogrešno sam mislio da je nekoliko tvrđavica rasporedjenjih oko Maname sve sto čovek ovde može videti. Osamdesetih godina su, na severozapadu ostrva, otkrivene iskopine tzv. Dilmun-ske civilizacije koje svakako treba posetiti. I naravno... popularno "Drvo života" se nekako nameće kao glavni cilj za dobar broj dokonih, avanture željnih, zapadnih turista. Nalazi se usred pustinje i pronaci ga zahteva malo sreće i upornosti. Kad rekoh "zapadnih", mislio sam na sve druge osim ovih što su im prve komšije i povezuje ih most. Njih drvo ne zanima. A ni pustinja, imaju je i previše. Oni dolaze da bi ovde radili sve ono sto im zakon(?) zabranjuje kod kuće (od bioskopa i alkohola pa do "onih" žena i muškaraca).

O poslu, proleću, pivu, pušenju, prostituciji... i (jednom) pismu

Čitam jutros vest o smrti Mirka Marjanovića i, kao i uvek, prvo čega se setim na pomen njegovog imena je jedno prolećno pre podne u Beogradu od pre devet godina. Radni dan, koji se iz uobičajene rutine zujanja kompjutera i ljudi u računskom centru pretvorio u Priliku. Posao je zahtevao da skoknem do našeg projektnog biroa i instaliram neki software na tamošnje računare. Klackajuci se tramvajem niz Nemanjinu, razmišljao sam kako je Sunca taman dovoljno da Beograd konačno otvori restoranske bašte i da ce moj trud biti nagradjen kriglom piva u jednoj od njih. Nošen tom idejom, po obavljenom poslu sam se zaputio ka omiljenoj nam Zoni. Nista lepše od ukradene šetnje Beogradom i pivca u radno vreme. Na moju veliku žalost, ništa od bašte; morao sam se zadovoljiti prepodnevnim polumrakom kafane i drugim stolom od prozora. Vec nakon par otpijenih gutljaja prišla mi je neka žena i, uz izvinjenje i konstataciju kako izgledam kao pismen(?) čovek, zamolila me da joj pomognem da napiše jedno pismo. "Naravno, zašto ne. A na koga da ga naslovim?" - pitao sam je. "Pa, na ovog Mirka Marjanovića, jel' on beše predsednik Srbije?". Nakon prvog, usledila je gomila drugih šokova jer je njen monolog, pretočen u pismo, praktično bio ispovest žene koja je dugi niz godina radila za Državnu bezbednost na radnom mestu Prostitutke. Kao i većina zaposlenih u državnim institucijama i ona se nadala (obećanim) beneficijama, stanu i penziji a eto, većinu očekivanog je dobila ona druga, mlađa i u boljim (seksualnim) odnosima sa nekim od šefova u DB-u. Apolitičan kakav sam uvek bio, slušao sam i zapisivao beskrajnu priču o ljudima čija sam imena prepoznavao iz udžbenika istorije i psovki mog ćaleta i drugih, bolje informisanih, starijih i pametnijih od mene. Konkretne priče o oralnom pušenju i inim nečistim radnjama, su na moje insistiranje izostavljene iz pisma kao neadekvatne. Iskreno, sve vreme su mi prolazile kroz glavu misli o tome kako je naša DB jedna veoma uspešna organizacija koja će, kao u Holivudskim filmovima, provaliti moj rukopis i zakucati mi na vrata kol'ko već sutra. Posle par piva i završenog posla, žena je spakovala pismo u kovertu, zahvalila se jos jednom i otišla niz ulicu Maršala Tita ka zgradi Predsedništva Srbije... Ja sam na Slaviji uhvatio trolu ka Krstu, sve vreme prevrćući kroz glavu Imena kako bi što vernije preneo priču kolegama. Svega par meseci nakon ovog događaja Profil je objavio interview sa mojom poznanicom. Sećam se slike ja od pre devet godina...

Demografija i libido

In terms of gender, Abu Dhabi had the highest ratio of males, with 244 men for every 100 women. The ratio stood at 229 in Dubai, 176 in Sharjah, 159 in Fujairah, 148 in Ajman and Umm Al Quwain and 141 in Ras Al Khaimah.

Sa demografskom slikom kakva je ova, svasta se moze ocekivati. Kada se zasitite mall-ova kao mesta gde se odvija sveukupni socijalni zivot (prodavnice, bioskopi, kafici, restorani, setnja, skijanje), pozelite da vidite nesto od zivota koji zivi obican(?) svet i zadjete u sukove i bocne ulicice, budite spremni i na ovo: imajuci u vidu cinjenicu da dobar deo muske populacije cine ljudi koji su "belog" coveka/zenu videli samo na slici pre dolaska ovamo (lupam, oni ni sliku nisu videli ranije) ocekujte da izazovete interesovanje na ulici. Dugo me je nerviralo sto pilje u moju zenu i cerku, a od kada sam shvatio da sam za neke cak i ja objekat seksualne zelje, plasim se za sve nas. Mislim, paznja coveku u mojim godinama prija, al' sto rece Rambo "...cudim se t(v)ome nastranom hobiju..."

Mirage

U glavama mnogih Dubai je mesto gde bi rado svili svoje gnezdo, zaradili silne pare i ziveli razuzdani lifestyle jednog Hugh Hefner-a. Takodje je, za one porodicno orijentisane, mesto u kome mogu ocekivati miran zivot bez straha od kriminala. Nakon skoro dvanaest meseci licnog iskustva, citajuci "lokalne" blogove poslednjih dana, nalazim da ljudi vrlo brzo postaju svesni velicine lazi da je Dubai mesto u kome postoji kvalitetan Zivot. Dubai je obicno Potemkinovo selo napravljeno da privuce turiste. Istinu govoreci, to i nije nikakva tajna; znajuci da zalihe nafte i gasa nisu vecne, zvanicno se planira i radi na tome da Dubai bude turisticki i poslovni centar ovog dela sveta. I, rekao bih, za sada se uspeva u tome. Sa druge strane, ja nisam upoznao vise od par ljudi koji ovde zele i planiraju da ostanu duze. Dubai je steciste mnogo razlicitih ljudi koji su ovde dosli da zarade pare. As simple as that. I kao i bilo gde u svetu, stranac se, sasvim normalno, pokusava uklopiti u zivot nove sredine tako sto tezi da pronadje slicnosti sa zivotom kakav je ziveo pre dolaska u istu. Ako ste imali srece (i pameti) da potpisete dobar ugovor (sa dovoljnim brojem nula), integracija u drustvo ce biti laksa jer vam, jednostavno, pare pruzaju mogucnost izbora. Od njih ce zavisiti da li cete biti pticica u zlatnom, srebrnom ili plasticnom kavezu. Leprsacete po njemu sa sebi slicnim pticicama a kroz resetke ce do vas dopirati miris curry-ja, roz-a (riz, pilaf) i sl., konstantno vas podsecajuci da postoje i neki drugi kavezi i pticice u njima. Ali, u svakom slucaju kavez je tu, pruzajuci samo iluziju slobode i prostora. Bas kao sto je i Dubai fatamorgana koja se nakon nekog vremena raspline i otkrije golu pustinju i prazninu.

Svako crta ono sto nema

Pre par dana sam ispratio nekoliko direktnih linkova na fotografije Vlada Marinkovica i zadrzao se samo na njima. Greska. Jutros, opet, na Planetoid-u nadjem link na galeriju "Beograd, Srbija" istog autora. Pregledao sam je sa velikim uzivanjem i, citajuci broje komentare ranijih posetilaca, setio jedne od mudrosti Dusana Radovica:

Uvek je bolje TAMO nego OVDE
I uvek je lepše ONO nego OVO.
Nemamo srece sa onim što imamo i što jesmo.
Našu srecu uživaju drugi
A da to možda i ne znaju.

Bas je covek proklet.

U-da-rajmo pecate, udarajmo pecate, udarajmo pecate!

Blog, barem po Duletovom poimanju stvari, treba da sadrzi i neke korisne informacije, pruzi odgovore na neka pitanja i tako pomogne nekome. Pitam se, cemu li onda sluze forumi? Bilo kako bilo, (samo) ovaj put, na Duletov zahtev, MOJA prica o overi diplome.

Ok, rekao bih, sasvim normalan zahtev za sredinu gde gomila ljudi dolazi iz raznoraznih inostranstava u potrazi za poslom. Falsifikovane diplome su realnost pa se i akcija "lokalnog birokratskog aparata" svodi na aminovanje garancija(?) za ispravnost diplome datih od strane nekih drugih. U mom slucaju stvari su izgledale ovako (to ne znaci da je to jedini i najispravniji put, sve zavisi od toga ko Vam je i kako objasnio proceduru). U trenutku kada sam aplikovao za ovaj posao, nalazio sam se na Kipru. Sa sobom sam, naravno, imao prevod moje diplome, overen od strane sudskog tumaca, sto je za Kipar bilo sasvim dovoljno. Ovde su mi, medjutim, trazili da diploma bude "obradjena" na sledeci nacin:

1. Diploma se prevodi i overava od strane sudskog tumaca (u Beogradu).
   
2. Sud (u Beogradu), svojom overom, potvrdjuje identitet tumaca.
3. MIP SCG (u Beogradu) potvrdjuje da je sud stvarno sud i da je prethodna overa validna.
4. Ambasada UAE bi trebala da potvrdi da je nas MIP stvarno MIP. Tu je, za mene, nastao prvi problem. Najbliza ambasada UAE nalazi se u Becu (ako se ne varam) pa bi slanje papira u istu oduzelo meni dragoceno vreme. Posavetovan od strane nasih ljudi, koji su vec ovde i koji su vec prosli istu golgotu, original i kopija diplome su mi poslati iz Beograda u Dubai (gde sam se u medjuvremenu preselio).
   
5. Dobijena dokumenta poslao sam u ambasadu SCG u Kuwait-u (nadlezna za ovaj region) i oni su, sa svoje strane, potvrdili da je MIP-MIP, sud-sud, tumac-tumac... i prosledili dokumenta u (muka mi je od ovoga)...
6. ... MIP Kuwait-a, da i oni odrade jos jedno pecatiranje.
7. I (skoro) na samom kraju - ambasada UAE u Kuwait-u lupa svoj pecat i vraca diplomu nazad (istim putem).
8. Ako me pamcenje ne vara, ja sam bio duzan da (samo) original diplome podnesem na uvid "lokalnom birokratskom aparatu" gde jedan jako vazan lik, sa brkovima i bradom, okrene poledjinu diplome i nakon krace potrage za potpisom kolege iz tacke 7, pored istog lupi svoj paraf i posalje me na drugi salter po poslednji pecat. Overeni prevod diplome zadrzava kompanija (za koju pocinjete da radite).
   

I na kraju, jos jednom - ja i dalje ne mogu da verujem da je ovo najlaksi put do overene diplome, ali molim da ako neko zna kraci i bolji neka isti izlozi (komentarise) na Duletovom blogu. Man'te me toga. Bilo ne ponovilo se.

P.S. Par linkova koji mozda mogu pomoci onima koji zele u ovu Nedodjiju:

Expat Focus
Dubai Forums
Expat Telegraph

P.P.S. Pecati su pesma najbolje jugoslovenske grupe svih vremena - Disciplina Kicme!

Dubai Zoo? Boo!

Jos kao mali naucio sam da "ljubav je samo rec i nista vise". Zooloski vrt i zivotinje u njemu su vec nesto drugo. Koja je uopste poenta postojanja Zoo-a? Od njegove edukativne uloge, pokusaja da se neke gotovo izgubljene vrste sacuvaju od totalnog istrebljenja pa do (neizbeznog) biznisa. Tokom godina i sa sazrevanjem "humanih principa" Zoo vrtovi su se transformisali i u nekim slucajevima pocinju da lice na mesto gde se cak i zivotinje mogu osecati dobro (paradoks). Da je novac potreban ali ne i dovoljan uslov za formiranje i odrzavanje jednog dobrog Zoo-a pokazuje primer Dubai-ja. Jos nisam video mesto gde se vise para trosi na izgradnju raznoraznih arhitektonskih gluposti, sve u pokusaju da (se) "put Dubai on the map" i privuku oni koji ce pare ovde trositi. Pa ako je vec zarada primarna ne razumem zasto onda ne zatvore ovaj neprofitabilni objekat (cena ulaznice je 2AED = 0.45 EUR) i manu se necega cemu nisu dorasli. Drzati desetak bezubih krokodila u bazenu 3 puta vecem od onog beogradskog i redak primerak pustinjske antilope u kavezu od mozda 5-6 kvadrata je najblaze receno nezrelo. Ponekad je dobro biti konj. Pogotovo u zemlji kao sto je ova.

Dok jednom ne smrkne...

Lokalne TV stanice prenose vest da je (ex) vladar Dubai emirata Sheikh Maktoum bin Rashid Al Maktoum preminuo jutros. Smrt je obicno(?) vrlo tuzan dogadjaj ali je, cak i za zemlju u kojoj stranci cine vise od 70% populacije, ova vest docekana na meni krajnje neobican nacin. Prvi, blago receno radosni, komentari mojih kolega bili su da sutra sigurno ne radimo. Oni trezveniji su sa strahom komentarisali da ce ceremonija otvaranja ovogodisnjeg Dubai Shopping festivala verovatno biti otkazana i da isto vazi i za svakodnevne vatromete i ostale pratece manifestacije. Hoce li i rasprodaje biti otkazane? Trenutno svi razmatraju mogucnost spajanja dana zalosti sa Eid ul-Adha praznikom koji pada sledece nedelje a vrhunac histerije predstavlja poziv koji sam primio na moj mobilni... Peterson, koji je do pre par trenutaka sedeo u istoj kancelariji sa mnom, zove me odnekud i pita zelim li da mi kupi neki alkohol, jer "radnje verovatno nece prodavati pice narednih ko-zna-koliko dana i treba se obezbediti na vreme". Sto kaze Brian - "we become Irish" pa nam je i smrt razlog da se napijemo (da, da, Srbi i Irci su bas slicni).

Incoming link vs. Bookmark

Prolazeci kroz statistiku poseta ovog bloga jutros, pade mi na pamet nesto. Moja bolesna kategorizacija ljudi koji nas okruzuju kaze da postoje prijatelji, poznanici i (svi) oni drugi. Ovi prvi cine "inner circle", znamo ih bolje nego rodjenu sestru, geografska i vremenska udaljenost su potpuno nebitan faktor za ovu kategoriju. Drugi su oni na koje se moze primeniti pravilo "daleko od ociju daleko od srca", bili oni kolege s' posla, osobe sa kojima smo se mozda ludo proveli na nekoj zurci i slicno, ali ono "nesto" jednostavno nije kvrcnulo i nismo presli na neophodni visi nivo poverenja i razumevanja. Trecu kategoriju nema potrebe objasnjavati. Elem, da se vratim na statistiku. Prvi posetioci Nedodjije bili su moji prijatelji sa kojima sam podelio tajnu da bas ovde trosim vreme i cinjenica da su me neki od njih velikodusno pomenuli na svojim blogovima, dovelo je do toga da i neki nepoznati ljudi pocnu da se pojavljuju u mojim statistikama. Covek je radoznao po prirodi te sâm se i sam potrudio da vidim ko me to cita... Kao i ja za njih i oni su za mene postali incoming link,,, sa verovatnocom prerastanja u bookmark. Vreme ce pokazati da li to zasluzujemo.

Stara Godina

Odbrojavam sate do kraja ove ruzne godine iznudjenih poteza i kompromisa. U Novoj Godini, svima Vam zelim puno zdravlja, ljubavi, srece i uspeha.

Novogodisnja Googlegrafija

Ako se necega grozim to su cestitke koje me ovih dana vrebaju iz Inbox-a, bilo u formi fotki svetlucavih jelki, okruglastih Deda Mrazeva i Sneska Belica ili kao link na web lokaciju na kojoj ce me sacekati neka (najcesce smor) animacija u kojoj jos moram i da ucestvujem. Zapravo, najgore je sto se ocekuje da na iste moram i da uzvratim. I ove godine je R. preuzela na sebe tu, meni tako mrsku, obavezu dokazivanja(?) prijateljima i ostalima da su nam bliski srcu. Kada sam jutros izbauljao iz spavace sobe ona je vec zakrvavila oci, kopajuci po raznoraznim sajtovima koji nude sarene cestitke... a listi ljudi iz adress book-a se kraj jos nije nazirao. U takvoj situaciji Google nudi resenje; za svega 20-30 minuta moze se kreirati cestitka koja ima malo licniju notu od tone drugih. Picasa je aplikacija za pregled i (sitnu) obradu fotografija, i moze se preuzeti sa Net-a bez ikakve nadoknade (dzabe). Picasa ima jednu zgodnu caku kojoj sam danas pronasao interesantnu primenu. Prvo, izgooglajte na Net-u dovoljnu kolicinu slicica sa svim prigodnim motivima; jelke, pokloni, sneg, prase, vatromet, debeli crveni deda s' belom bradom, irvasi... i snimite ih na vas racunar. Startujte Picasu, oznacite izabrane fotografije i izaberite opciju Create - Picture Collage. Od ponudjenih varijanti meni se "Picture pile" najvise svidja. Ukoliko se izabere opcija "Use background picture", poslednja selektovana fotka bice upotrebljena kao pozadina kolaza. Kako se fotografije rasporedjuju slucajnim redosledom, prakticno svaki napravljeni kolaz je jedinstven.

Da Bog dâ imao pa nemao

Neverovatno koliko istine u jednoj recenici. Bilo da govorimo o zdravlju, ljubavi, prijateljstvu, parama ili poslu, ovaj zivot je takav da ce nam neko ili nesto jednog dana nedostajati. Meni, evo bas danas, nedostaje Christmas. Sutra ce to biti Boxing Day. Dok sam sedeo u Beogradu, Nova Godina i Dan Republike bili su zakon. Odmoris se, brate, k'o covek. Jos kada spojis praznik sa vikendom - uzivanje. A onda sam cetiri godine uzivao u Christmas-u i svemu sto ga prati. Praznicnoj atmosferi, pesmicama, poklonima ispod jelke i druzenju sa nekim novim prijateljima i naravno, neodlasku na posao. Malo nam je nedostajao taj 29-i, ali smo se snalazili nekako. Bio je tu i Green Monday da presece rutinu posla. Danas evo, radim. Mislim se nesto, hoce li mi Ramadan nedostajati jednog dana? Mesec dana skracenog radnog vremena nije za bacanje, zar ne?

Sta smo imali veceras?

Pita me kum kako je to slaviti Svetog Nikolu na +30C?

• Tortilla Chips + razne "moche"; Guacamole, Red chilli salsa, Tomato/Chilli (Italian), Houmus
• Prawns + oyster sauce
• Suve kajsije, bademi, smokve i urme (datule)
• 2l Chileanskog Cabernet Sauvignon-a, Coke, cajevi razni, kisela voda, casa pelinkovca

• Brian Ferry - As time goes by
• Jamiraquai - Gretest Hits
• Silk Cut Jazz Collection CD
• Vlatko Stefanovski & Miroslav Tadic - Krushevo (dok sedim razgacen i pisem ovo)
  

A kod kuce, (tri sata) u proslosti... sarmice, svadbarski kupus, zito, sitni kolaci... familija, kumovi i prijatelji. Hvala na cestitkama, ko god se setio. Dakle, temperatura nije presudna.

Horoskop za danas

Vozac, inace Indijac, mi pre par nedelja sav srecan prica kako mu je zena zatrudnela (konacno). Oboje su oko 35-e i krajnje im je vreme. Jutros, na moje iznenadjenje, kaze kako razmislja da nagovori zenu da u slucaju i najmanjeg rizika - abortira. Dobro, mislim, mozda je malko starija pa je to razlog... E pa, nije. Njegov horoskop kaze da ce imati dve zene a velike su sanse da ce prva preminuti na porodjaju. Iz tog razloga, a i zato sto je mnogo voli, on je pre za abortus, nego da jednog dana mrzi dete...

Danasnje novine prenose vest o radniku koji je izvrsio samoubistvo. Zasto? Gledao je jednu od popularnih "TV Horoskop" emisija i nakon predvidjanja da bas nece poziveti jos dugo (imao je 31 godinu), pozvao je roditelje u Indiju i pitao zasto su tu cinjenicu (?) sakrili od njega. Odgovor je bio da nisu hteli da se uzbudjuje i opterecuje previse. On se ipak uzbudio i obesio.

Jednu stvar je neophodno znati, horoskop je u Indiji veoma vazna stvar i umonogome profilise zivot jedne osobe. Na primer, "vencanja nece biti" ako se horoskopi potencijalnih supruznika ne slazu. Daljih komentara zaista nemam.

Dubai Creek

Dubai je, za one koji to ne znaju, podeljen malim zalivom na dva dela. U osnovi to su Deira i Bur Dubai na koje su se tokom godina nadovezivali noviji delovi grada i doveli do toga da se Dubai siri u dubinu kopna.

Dubai Creek je od samog nastanka grada bio veoma vazno mesto jer je svojom prirodnim funkcionalnoscu predstavljao pravu lokaciju za izgradnju luka i mesto razmene robe sa ostalim zemaljama ovog regiona (i sire). Ono sto me je opcinilo jos po dolasku u Dubai je sarenilo ljudi, brodova i robe koje vlada u ovim pristanistima.

Naslagane pored tradicionalnih drvenih brodova (Dhow) nalaze se tone robe; od bezbrojnih vreca pirinca, zacina, voca i povrca, do televizora, klima uredjaja, bele tehnike...
Dhow-e su za gomilu ovdasnjih mornara istovremeno i radno mesto i dom, te se shodno tome na brodu i ponasaju kao kod kuce; Dhow-a je mesto gde se radi, presvlaci, pere i susi ves, odmara skriven od sunca puseci cigarete i shisha, i ispija caj na natkrivenim palubama... i naravno, dobacuje prolaznicama.

Creek je, sto se automobilskog saobracaja tice, premoscen Al Maktoum i Al Garhoud mostovima i Al Shindagha tunelom. Za turiste i gomilu drugih koji iz razlicitih razloga prelaze ovu vodenu prepreku mali drveni camci, zvani abra su najpopularnije (i najjeftinije) resenje. Oni bez prekida "taksiraju" izmedju nekih 4-6 stanica rasporedjenih na obe obale. U "spicu", ukrcavanje na iste moze biti krajnje rizicno, jer bez obzira na frekventnost polazaka, guranje je direktno proporcionalno broju ljudi koji se zeli ukrcati. Ali, ako se uspesno izborite za svoje mesto uzivanje u moru (necu reci "mirisu mora" jer ga miris osobe cesto "pokrije" u potpunosti), galebovima i pogledu na Dubai je zagarantovano.

Jos ako zamislite da vas camac vozi ka Adi Ciganliji, Savskoj terasi, a tamo riblja corba, lignje, vino... Eh.

Riblja pijaca

Za razliku od Limassola gde ribarenje kao da nije bas najpopularnije zanimanje pa je i ribu lakse kupiti zamrznutu i uvezenu iz Japana, ponuda lokalne ribe u Dubai-ju je bogata. Sada, kad je temperatura vazduha nesto niza i dozvoljava nam da registrujemo jos ponesto sem vrucine, riblja pijaca petkom je zanimljivo mesto za posetiti.

Ovde su sva cula maksimalno stimulisana; vikom i dozivanjem prodavaca, mirisom i sarenilom boja ponudjene ribe. Daleko od toga da sam strucnjak, od svega ponudjenog prepoznajem jedino barakude, razne sorte ajkula, "king fish", "hamoor", sipe, lignje... (bas siroko znanje, op.a.). Informacije radi, moze se reci da je riba jeftina (2-10 EUR/kg, zavisno od sorte).

Isao sam u skolicu (ma, prodao se...)

U cilju ostvarenja vece licne dobiti, prijavio sam se, prosao trening i evo danas zaradio ITIL Foundation Certificate. Bravo za mene! Kako je bilo? Seca li se neko trauma proziljavljenih na prvim casovima OTO-a, kada nam nastavnik (Rista u mom slucaju) srusi sve iluzije da nas otac nesto zna i ladno saopsti da se "srafciger" zapravo zove "odvrtka", a "montercangle" su "klesta"? Ili kad' se nekim poslom bavis vise od petnaest godina, kada je to IT, kada te veci deo vremena ljudi van branse gledaju belo kada nesto probas da im objasnis - ne razumevsi terminologiju na koju smo mi tako navikli (jer se bez iste ni mi medju sobom ne bi razumeli), e onda te iskustvo kao ovo dotuce. Sedim, slusam predavaca koji prica engleski ali nesto pojmove ne povezujem. Ok, sve ja to znam, IT ne moze bez para i "razumevanja" od strane menadzmenta, al' jesu li morali bas ovoliko da se prodaju? Kakav je ovo recnik? Prica o nama srodnim pojmovima, dogadjajima, procesima, srocena i ispricana tako i zbog toga da bi je ONI prodavci magle razumeli. Zamislite da vam gospoda Parivodic ili Dinkic drze predavanje na neku IT temu - ali svojim pravno-makro-ekonomskim(?) recnikom! E tako je bilo!
Inace, prostorije firme koja organizuje ovaj trening nalaze se u Dubai Knowledge Village-u pa sam ovih poslednjih par dana delio patnju sa svima koji, posla radi, ranim jutrom zapucaju jednim od cetiri glavne saobracajnice od centra Dubai-ja ka toj i ostalim "New Age" lokacijama (DIC, DMC). Naravno, po zavrsetku radnog dana, opet sat vremena voznje (kreni-stani) nazad. Nema veze, to je nesto sto na srecu ne moram upraznjavati svaki dan a i vredelo je videti DKV. Mesto nema onu domacu toplinu "Saobracajca", "Masinca", "KSTa" (barem je ja nisam osetio) ali ovim lokalnima to ne smeta; oni glume "Beverly Hills". Sve neki crnpurasti Dilani i Brendoni, a boga mi i Brende, Done i one trece. Skolice, parkici, restorancici i kafici... bas lepo.

P.S. Na sve se covek navikne ali... Kad na nekom javnom mestu odem u toalet, tamo sve blista, cika WeCa glanca slavine i ogledala, udjem u jednu od kabina, obavim sta sam morao, izadjem i suocim sa tri lokalca koji mrtvi ladni u lavaboima peru noge, ruke, glave, a sve u sklopu priprema za posetu "prostoriji za molitvu". E na to se, i dalje, uvek prenerazim. Neki mnooogo cist narod :-)

P.P.S. Jel' znate kako se zove CEO DKV-a? Dr. Abdulla Al Karam. Osecaju li se studenti ugrozenima?

Let's organize this thing and take all the fun out of it

Recenicu upotrebljenu za naziv ovog posta procitao sam na Slashdot-u, dnevno zrnce mudrosti u dnu strane... Cerka ima svoj blog i ponosan sam na njegovu neorganizovanost. (Ovo je moj blog i mogu da budem pristrasan koliko mi volja!)

Magla oko nas

Moja prva pomisao, nakon sto sam jutros izasao i pogledao unaokolo, bila je - pescana oluja. Tek posto sam registrovao hladan i vlazan vazduh, shvatim da je magla. I to ona prava, teska, neprozirna magla. Zaista nesto sto nisam ocekivao da vidim ovde i u ovoj meri. Prilozena fotka je snimljena januara 2004-e, ali podseca na prizor koji se mogao videti danas. Pricaju kolege da je jutrosnji prelazak preko Dubai creek-a delovao poprilicno nestvarno jer se vec treci automobil u koloni pored vas jedva video... I ta zima 2004/2005, prema njihovoj prici, bila je sjajna; sa dosta kise, pljuskova a ako ne lazu i prave susnezice. Da li to znaci da cu prestati da se smejem na prizor koznih jakni, bundi i cizama u izlozima lokalnih radnji?