Timewaster

Upoznaj domovinu...

2007-11-20T19:15:00.000+02:00

Nešto me zeza Internet (provajder) poslednjih par dana i pizdimo svi zajedno jer ne uspevamo da ispratimo sve one nama omiljene TV serije što ih EZTV postuje... Juče jedva da sam za tri sata skinuo The Hives novi album. Danas verovatno za isto toliko vremena ne bi svukao ni jednu pesmu. O filmovima ne mogu ni da razmišljam.
Skačem od jednog do drugog, pa i trećeg, sajta koji testiraju brzinu (A)DSL konekcije - i ovo je krajnje deprimirarajuće. Jedva čekam da mi istekne ugovor sa mojim provajderom (još mesec dana) pa da ga menjam.
Nego, na Speedtest-u naleteh na interesantnu statistiku. Koja li je samo metodologija korišćena da se dođe do ovih rezultata? Morao sam da se okoristim ovim kilavim Internetom da nađem šta je to Kujtesa, šta Artmotion i Ipko Net, i gde su Vojka, Stara Moravica i još neka mesta sa liste.

P.S. zvao sam CS, kažu da je podvodni kabl koji povezuje Kipar sa kopnom (onim velikim) prekinut i da SVI provajderi na ostrvu imaju iste probleme... To me tako podseća na ono kada ćer'a dođe iz škole i dobijenu četvorku pravda time da su svi drugi dobili trojke. Dečja posla.

Šta narod ište?

2007-10-04T19:49:00.000+03:00

Dakle, moja (stručna) analiza i kategorizacija pojmova koje ljudi traže na Internetu pa završe u Nedođiji.

Horoskop (43,48 %)
horoskop, horoskop za danas, horoskop danas, danas horoskop, horoskop sa danas, horoskop u danasnji novinama, horoskopi, indijski horoskop
Putovanja, a.k.a. "pobeći negde" (17,39 %)
nasi ljudi u libiji, ambasada uae beograd, odlazak u kanadu, zivim u arapskoj zemlji, tripoli beograd avion, bahrain gde se nalazi, cyprus, ambasada kuvajt beograd, dubai, tripoli, dubai temperatura, nikola kiric, dubai+zivot, nasi u libiji, let u kanadu, koliko traje let od srbije do dubaia, nacini odlaska u kanadu, srbi u dubai, nase kafane kitchener, ambasada dubai
Kultura, filozofija i gubljenje vremena (17,39 %)
Mesecina, pravljenje splava, timewaster, zeleni zube kaži dragička super ridža je opet tu, "mesecina, mesecina", pivo posao, hulio iglesias mp3 free, riblja pijaca, kolaz, zeleni zube kaži dragička, mesecina blog, zrnce mudrosti, hulio iglesias albumi, kaira in cyprus, cestitke sa novogodisnjim motivima, da bog da imao pa nemao, decko koji obecava, disciplin a kitchme blog blogspot, ekskurzija, saveti
Ljubav, erotika (direktna i naslućena), prostitucija (domaća i strana), seks i seksualni poremećaji (14,29 %)
prostitucija beograd, ljubavna pisma, tripoli prostitutke, bodljikavi krastavci, ne bira pamet nego srce, prostitucija u beogradu, hostese, slike iz figura veneris, mobilni u dubai, posmatranje kornjaca, Čika pera, ja zivim za to da molis me, jooti traditional, ispovest prostitutke, hostese sa sajma, beograd+prostitucija, kada se zavrsava ramadan, ribe pijaca, hotel bahrain
Kako da se obogatim (7,45 %)
najlaksi put do para, posao u dubai, falsifikovanje diplome, posao u libiji, sta su bajke, dubai zarada, posao u libiji u pustinji, katar posao, dubai posao, poljo privreda u 2007, overa diplome

Napomena: Svi navedeni pojmovi su preneti upravo onako kako su originalno i bili upotrebljeni

Mletački mostovi na Kiparskom "putu kamila"

2007-09-23T23:57:00.000+03:00

Nekoliko sekvenci video spota koji se vrti na (ne-znam-kom) satelitu i propagira lepote Kipra privukle su našu pažnju, jer prikazano nismo mogli uklopiti u nama poznate krajolike. Prvi put smo ga videli pre par godina, kada je Kipar već bio iza nas i sa gorčinom smo žalili što, eto baš TO nismo videli dok nam je bilo nadohvat ruke.

Sada, po povratku, Mletački mostovi na starom "putu kamila" bili su pri vrhu naše liste "šta treba videti". Mostovi su sagrađeni u takozvanom Venecijanskom periodu, između 1489 i 1571 godine, prilično su dobro očuvani a tim restauratora i danas radi na nekim neophodnim popravkama. Karavani su ovim putem transportovali bakar iz rudnika na Trodosu u Pafos. Koliko mi je poznato, kamila na Kipru više nema (osim u Camel Park-u) a put sada, jednim svojim delom, predstavlja pešačku stazu kroz prirodu u dužini od oko 17 km. Za one malo manje raspoložene za pešačenje a pritom motorizovane, mostovi su relativno lako dostupni, put koji do njih vodi (desetak kilometara od sela Agios Nikolaos) baš nije prvog reda ali nije ni gola zemlja.
Rečica Diarizos koja protiče ispod najpopularnijeg od mostova bogata je rečnim krabama, zapravo, barem je bila, jer je tokom našeg boravka nekoliko porodica dovelo dečicu sa sve koficama "da se igraju" loveći krabe po plićaku. Napomena za šetače - obratiti pažnju na ljute guje koje čuvaju most.

Tripoli, Medina, souk

2007-08-28T20:32:00.000+03:00

Ovoga puta sam poneo kameru, čvrsto rešen da (pokušam da) dočaram Mrvici kako izgleda Medina i ono oko nje. Desilo se da sam čak imao i toliko vremena da zamisao sprovedem u delo, promuvam se sukom i stambenom četrvrti koji se nalaze unutar zidina starog grada. Naravno, ovaj suk nema skoro ništa zajedničko sa onima u Dubaiju; U i oko Tripoli souk-a ljudi žive, ulice su prašnjave i večito zatrpane smećem, sitnijim a i onim krupnijim, prodavci su agresivniji a kupci dovoljno dobri da bi im parirali... Bazajući unaokolo, neminovno mi je kroz glavu vrzmala pesma "Uđe Fata u magazu sama, aj' za njom Mujo zamandali vrata". Koreni lirike su mi sada potpuno jasni. Nisam Fata ali mi se u magaze nije ulazilo. Uostalom, šetnja ovim uličicama se ne preporučuje posle zalaska sunca. Ipak, mislim ovo ima više duše... Tekstile souk u Bur Dubaiju, Gold souk i Spice souk u Deiri, a pogotovo Madinat Jumeirah su previše doterani i komercijalizovani, prilagođeni turistima, a ovaj živi sa ljudima koji su u njemu, toliko da i liče jedni na druge. Ne do nivoa "ružni, prljavi, zli", i prvo i drugo ponekad može biti lepo. Sve zavisi kako se posmatra.

Blizu jednog od ulaza u Medinu nalazi se trijumfalna kapija (arch) Marka Aurelijusa. Kažu da je oko iste bilo daleko više arheoloških ostataka iz rimskog perioda, ali im se broj neobjašnjivo smanjio... Neobjašnjivo?

P.S. Nešto zamišljam kako ljudi arče, recimo Gamzigrad i ugrađuju kapitole, stubove i karijatide u svoje vikendice (obratiti pažnju na očigledno poreklo glagola arčiti, od reči arch, što će reći - raznositi arheološke ostatke Jonske, Dorske i Korintske arhitekture).

Cyprus, Greece

2007-08-03T16:31:00.000+03:00

Vraćaju mi se večeras ženskinje iz Beograda, pa proveravam kada avion poleće (na sajtu Aerodroma Nikola Tesla) i primetim da je neki tamo let AIRPINK03 odleteo za Larnaku juče... AirPink? Nisam ni znao da tako nešto postoji. Moja crna slutnja, da Roze nije slučajno deo imena kompanije, pokazala se kao tačna; ovo je Pink u punom sjaju. Da je malo smešnije bilo bi za listu Gluposti, ovako je samo i jednostavno glupost.

Dakle, AIRPINK3 je odleteo juče. Da li je sleteo i gde? Over!

Where the streets have no names lanes (Tripoli mix)

2007-07-28T19:52:00.000+03:00

Po treći put se vraćam iz Libije a da opet nisam imao prilike da vidim ništa drugo osim par hotela i CBL-a. Mada mi vreme definitivno lakše i brže prolazi kada imam posla, žalim sto ne stižem da obiđem ona, za svakog turistu u ovoj zemlji, obavezna mesta. Kolegu Egipćanina, sa kojim sam u Tipoliju ovoga puta bio, iskopine ne zanimaju i odlazak na plažu mu je daleko privlačniji. Razumem ga, čovek zivi u Kairu i verovatno mu je preko glave i pustinjskog peska i arheologije i japanskih turista. Ipak, nadam se da cu sledeći put (da li ja zaista želim da ponovo idem tamo?) imati prilike da vidim Leptis Magna-u, Sabratha-u ili barem muzej Džamahirije.

Dakle, stara priča... opet nije bilo mesta u Corinthia Báb Africa hotelu. Pitam se zašto su meni ta Vrata (Báb=kapija, vrata) uvek zatvorena? Smestili su me, onako "preko veze", u Al Mahari, navodno najbolji hotel (u državnom vlasništvu) u Tripoliju. Izdržao sam jednu noć... Prilicno je prljavo, voće i povrće služeno za doručak je sve samo ne sveže, ne radi klima... Pet zvezdica? Pobegao sam sledećeg jutra, glavom bez obzira, u na zalost, ništa bolji smeštaj - Al Kabir (Grand) hotel. Pozicija mu je stvarno sjajna, pogled na luku, na veliki park koji se nadovezuje na Zeleni trg. Najzanimljivije je svakako uveče, kada se svi (preterujem) sjate u taj park da šišare, pevaju, jašu(!), voze se fijakerima, igraju fudbal, očijukaju sa osobama suprotnog pola (no, no!)... Doživeo sam (preživeo?) i veče narodne muzike ili nešto slično tome... Bože, hvala ti za klimu koja je radila k'o sat pa sam mogao da zatvorim vrata balkona i ogradim se od tog urlika zurli...

Generalno gledano, najgore što gosta ovih "jakih", državnih hotela moze da zadesi je da Pukovnik ili neko od njegovih bližih poželi da provede noć, popije piće u jednom od istih - naš distributer u Libiji tvrdi da su imali takve slučajeve - jer tada se gosti umoljavaju da napuste hotel i potraže smeštaj nedge drugo. Pitam se, sta će bre Pukovnik ovde da pije čaj?! Verujem da je njegov šator bolje održavan... Mrtva muva koju sam zatekao na podu sobe (odma' tu, pored balkonskih vrata) pravila mi je društvo sve do kraja boravka. Čistačice su mi tri puta ulazile u sobu bez kucanja, nešto se iščuđavale na arapskom, tipa "otkuda ja tu", uzimale peškire i šta god drugo su smatrale da treba da uzmu i ostavljale me tako zapanjenog. Doručak je kao brzinska trka... jedeš, a ako baš moraš da ustaneš i dohvatiš još malo hleba, kafe ili soka, tvoj tanjir će verovatno nestati dok se vratiš za sto. Možda je to takav red, možda nemaju dovoljno tanjira za ostale goste, šta li... Room service; ono sto poručiš - 99% nećeš dobiti, a ono sto dobiješ je barem 99% više količinski i cenom, naravno. Konobare po foajeima moraš bukvalno da juriš, kumiš i moliš da te usluže... kao da su svi oni profesionalnu praksu odradili na crnogorskom primorju.

Ovog puta sam bio veoma pažljiv sa mojim Visa pinom (prošli put mi je CC bila ne blokirana, nego automatski uništena, nakon sto sam ukucao pogrešan broj) i nije bilo problema... ako se izuzme da u celom Tripoliju postoje 4 mesta gde mogu da podignem pare sa automata. Od ta četiri ATM-a, statistika kaže, u svakom trenutku radi jedan... onaj u Corinthia hotelu. To je bre privatni sektor! Ostali najčešće prikazuju "plavi ekran smrti" ili neke bajke iz 1001 noci.

Vožnja ulicama Tripolija me i dalje fascinira, ali sam pomalo oguglao na vozila koja nam, sada već sasvim očekivano, dolaze u susret - istom trakom, kružne tokove u kojima se tačno zna ko ima prednost (onaj jači, naravno) i pešake koji ulicu obavezno prelaze van pešačkog prelaza, po dijagonali ili, u slucaju onih najnadrndanijih, u cik-cak, lagano, vukući noge i gledajući nailazećeg vozača pravo u oči pogledom koji govori sve... oni sto su "oslobađali" Beograd verovatno imaju gomilu rođaka ovde u Tripoliju. Ili su barem istu školu završili... Sa druge strane, impresionira me da sam sada, po prvi put, video sudar dva automobila. Ili su im šlep služba/hitna pomoć/pogrebnici neverovano efikasni, pa sam eto do juce propuštao taj prizor - za malo. Policije i ostalih uniformisanih lica ima k'o kod naše kuće, što ce reći - taman da se konstantno osećaš bezbedno. Mada, zahvaljujući mom, tipično "slavenskom" izgledu (plav, visok, naočit), par puta mi baš nije bilo svejedno... Pokušali su da me navuku na tanak led pitanjem "da nisam možda Bugarin?" Pa nisam ja bre blesav! Čitam i ja novine... kada radi Internet. Razmišljam da za sledeći put pustim brkove, nagaravim ih i još ofarbam kosu u crno... onako preventivno.

Odlazak iz Libije mi je naravno i dalje omiljeni deo boravka tamo... kao u ono srećno doba našeg detinjstva kada smo sakupljali sličice za album "Flora i fauna". Ako nemaš Pomornika - ne sakupiš dovoljan broj pecata (u pasošu i na avionskoj karti) - ne možes da učestvuješ u nagradnoj igri (ne možeš u avion). Moraš da se vratiš, istim putem, na kontrolnu kapiju koju si omašio tokom histeričnog spusta ka cilju - stepenicama koje vode "u nebo".

Po povratku u Nikoziju, odšetao sam se do pekare Padnora po vruć (i zdrav) crni 'leba, taman na vreme da čujem hodžu (iz severnog dela grada) kako zapeva na Isha'a. Ovaj poziv, usamljen u tišini noći, odjekuje još jače nego oni mnogobrojni Tipolijski, neusklađenog početka a opet stopljeni u jedan. Dakle, da li ja zaista želim da ponovo idem tamo?

"Čije su oni maslo do vraga?"

2007-05-10T03:49:00.000+03:00

Znaš, prvi petak u mesecu je bio naš termin za okupljanje u Kaleniću, našoj školskoj kafani, ono kada sednemo i diskutujemo šta nam se dešava, čemu se nadamo i kao stremimo. Bez želje da serem previše, te 2000-e godine, stvari su delovale mnogo pozitivnije nego onih koje su joj predhodile i na našim okupljanjima počeli su se pojavljivati i ljudi koji su ista izbegavali ranije, iz razloga stalne depresije - kako smo to mi ostali tumačili i komentarisali. Elem, nekako u to vreme sam dobio posao na Kipru i, kako mi je to tada delovalo, sebično sam poželeo da odem iz zemlje i okušam sreću "napolju". Sećam se da sam društvu tu moju odluku obrazložio upravo tako - kao nešto privremeno, kao vratiću se za godinu dana, samo da vidim da li sam dovoljno dobar da radim u nekoj velikoj, stranjskoj firmi... godinu dana i eto mene nazad. U krajnjoj liniji, recimo da sam bio stambeno obezbeđen, recimo da sam mogao ošekivati da ponovo da nađem "dobar" posao... mislim, šta bi to trebalo da me zadržati "napolju"? I, šta se desilo posle? Recimo da mi je dva puta, za ovih sedam godina, padalo na pamet da se vratim, deset puta da promenim zemlju u kojoj živim i radim, i da sam to dva puta i uradio (i opet bi - ako bude trebalo). Pri tom, na moje zdravo rasuđivanje je uticala i činjenica da sam oženjen i da imam dete koje je sada u onim "ludim" godinama. Hoću reći - lakše je donositi odluke tog tipa kada si sam i odgovaraš samo sam sebi. Evo, opet preterano serem...

Pa, WTF onda hoću da kažem??? Zašto bi jedan normalan čovek (a o sebi imam upravo takvo mišljenje) pre pristao da sa svojih 40+, rasprodaje sve, počinje iz početka, na novom poslu, u novoj zemlji - radije nego da se vrati u "Domovinu", mami i tati, seki i bati? Da li zbog toga što zapravo i nije baš sasvim normalan, zato što je razmažen i navikao da ne radi ništa i Bogom je dan za to... Pa samo u ovom j.b.n.m Kitcheneru ima skoro deset hiljada naših ljudi (od ukupno 200K), koji, čini mi se, misle na sličan način... Tema o kojoj se večito i u nedogled diskutuje na forumima "naših iseljenika" je: da li, kako i kada se vratiti... i koliko se njih zaista vratilo? Pa ko je lud da se vrati u onu Tomaniju? To je deset puta veća kocka nego tražiti posao u Bangladešu, na primer. Totalno sam apolitičan i, iskreno, ne razumem - a ni ne želim - ono što se (prek)sinoć dešavalo u Srpskoj skupštini i ne želim da kažem da postoji rešenje i da bi ja znao šta i kako. Ali, j.b.t.e, da li je moguće da su sve debele Đure moje generacije (p)ostale političari, da su prepametni matematičari morali da se prešaltuju na politiku i da se sve neki (što kaže moj ćale) "pobačeni likovi" bave tim "poslom"??? Ja sam stvarno srećan čovek koji ne gleda srpske TV stanice. S' druge strane, ja sam baksuz koji po navici prati vesti iz "Domovine", a te su 90% ovakve kakve sada nemušto komentarišem. Više volim kada dj.dule pametuje a ja čitam i gorko-slatko se smejem... ali mi je baš nešto dopizdelo.

Inače, ovde smo sa grupom klijenata, bankara i IT experata iz vodećih Libijskih banaka za koje kompanija za koju radim priprema i izvodi određene poslove... gledam njih, ljude koji su posle više od deset godina sankcija dočekali da vide nešto drugo osim (geografske i ostale) pustinje, pa se sada čude i iščuđavaju nekim, za nas običnim i normalnim stvarima. Onda se setim naših studenata kojima je prošle godine prvi put organizovano putovanje tipa "upoznaj Evropu da bi je lakše zavoleo", njihovih tadašnjih blogova i stvari koje su njih oduševljavale i impresionirale na istom. Ima li razlike? Ni jedni ni drugi nisu znali za bolje. Jedni imaju Pukovnika a mi, evo sada... ne Pokojnika (prvog, drugog, trećeg, izaberite sami) nego grobara... Sve će u grob da nas otera...

P.S. Ako se ne varam, nikada do sada nisam psovao na ovom blogu ali eto, desilo se... valjda više neće. Izvinjavam se.

K-W (deo prvi)

2007-05-06T04:13:00.000+03:00

Kitchener i Waterloo, dva grad(ić)a, a kao jedan. U prvom je Holiday Inn u kome smo smešteni a u drugome se nalazi kompanija za koju radim. Odma' da kažem, ovaj Holiday Inn je više motel, svratište za trgovačke putnike u prolazu, mesto gde lokalni svet slavi venčanja, diskutuje o dijabetisu i odaje počast majkama, ugošćava regionalne takmičarke za titulu najboljih cheerleaders-ica... i na osnovu upravo navedenog (a sve sam to mogao da primetim za ovih nedelju dana boravka u istom) nema previše veze sa onim istog imena u Evropi na primer. Ništa više glamurozno nije ni ovdašnje sedište kompanije (production lines, SW development-testing centar, marketing, uprava, itd.) - daleko od onoga kakvim sam ga zamišljao. Imperativ je na sivim licima koja vire iz stotinak cubicle-a dimenzija 2x2m a za koje mi kolege tvrde da su daleko komforniji od onih koje imaju u glavnom sedištu firme u USA, i na umornim i nadrndanim licima radnika "iz proizvodnje" koji su se, nakon godina vernosti firmi, suočili sa otkazima i odbrojavaju dane preostale do preseljenja proizvodnih linija u neke treće zemlje. Dobrodošli u Kanadu...

Elem, Kitchener je zapravo prvo bio Berlin, nešto više od pedeset godina, sve dok Gavrilo nije sredio Ferdinanda pa su se stvari razvile onako kako jesu i "Made in Berlin" na raznoraznim proizvodima nije prestalo da bude preporuka kvaliteta. Onda su lokalni Nemci i ini Berlinci (a nisu Turci) rešili da gradu promene ime u nešto popularnije... u tom trenutku. Malo je blesavo (da li?!) da je počast ukazana čoveku koji je na neki način odgovoran za ono što danas zovemo koncentracioni kamp - Herbertu Kitcheneru. Zezam se,,, sudeći po ovim stranama bio je to jedan uspešan i sposoban lik i ovo je samo slučajnost. Da li je?! Narod lepo kaže "Zovi me i lonac samo me nemoj razbiti" pa su tako Berlinci postali Kitchenerci i nastavili da žive na isti način kao i ranije... mislim, niko im nije nista radio - samo zato što su Nemci - ovo je ipak Kanada. Zanimljivo je da se najveci Oktoberfest posle onog Pravog održava upravo ovde, u KW-ju.

Osim Nemaca, ovde ima dosta i "naših" ljudi, pridošlih sa svih strana ex-Jugoslavije. Koliko ih je i kakav je njihov uticaj na svakodnevnicu Kitchenera pokazuje i činjenica da nas je taksista (Indijac!) pozdravio sa "Dobar dan", odrecitovao "Tito-partija-omladina-akcija" i pohvalio kako uspešno rešava sve verbalne razmirice sa kolegama našeg porekla upotrebom poštapalica tipa "Idi u p.. m..!", "Šu.ku jedan!" i drugih sličnih ovima. Čovek inače ima dobar akcenat i zaista ih tečno upotrebljava - dobro su ga naučili.

Kanada

2007-04-30T04:02:00.000+03:00

Da se odma' ogradim, nikada ne bih mogao da živim ovde. Sada, petnaest godina kasnije, temeljne pripreme jednog mog bivšeg kolege za odlazak u Kanadu izgledaju potpuno logične. Ako ih ne mozeš pobediti - ti im se pridruži. Čovek je išao dotle da dnevno odvajao 15 minuta "vežbanja osmeha za svakoga". Vidim, sa razlogom; ljudi su ovde previše, čak bolesno, ljubazni. Sindrom "dobro jutro komšija, kako ste?" me izluđuje. Nizovi sličnih kuća i identičnih travnjaka izazivaju kod mene samo glavobolju i (paradoksalno) klaustrofobiju...

Kako je to dude Karl lepo primetio, sjajna kombinacija:

O Canada! O Canada...*
Daylight come and me wanna go home.**

* "O Canada" - Kanadska himna
** "(Day-O) Banana boat" - traditional, (Dejo, Deeejo...)

Fwd: sjajan!!!

2007-01-27T23:13:00.000+02:00

Verovatno si ovo već dobio, ali ne mogu da ti ne prosledim :)

Dolazi klinac iz škole:
- Zdravo tata, zdravo mama...
- Znaš, to što ja živim u braku sa tvojim tatom i što te oboje volimo ne znači da moraš da me zoveš mama. Imaš ti svoju mamu, neću ja da je zamenim...
- Pa kako da te zovem?
- Zovi me kao što me zovu i druga deca - čika Pera.

Ona se budi

2006-12-06T19:40:00.000+02:00

Moja ćerka je počela da piše poeziju pre godinu dana i odnedavno "objavljuje" istu na http://enlighteningthemadnesswithin.blogspot.com/

xx YouR nAmE xx

i wrote your name in the sand

but the waves washed it away

i wrote your name in the sky

but the winds blew it away

i wrote your name in my heart

and forever there it will stay.

Ona puni petnaest godina u junu... i, na sreću, ne sluša Cecu.

Tripoli - saveti za korisnike taksija

2006-12-02T00:57:00.000+02:00

Drzite jezik za zubima. Bukvalno. Ulice su u losem stanju, "lezecih policajaca" ima u velikom broju, sto u kombinaciji sa uobicajenim nacinom voznje moze dovesti do toga da doruckujete sopstveni jezik
Ponesite cetku za odelo. Pojaseve niko ne koristi pa ako, u cilju sopstvene sigurnosti, upotrebite isti, po izlasku vozila morate skinuti naslage Saharskog peska sa vaseg desnog ramena.
Pokusajte da se "iskljucite". Taksi vozaci su veoma usluzni i misle da ce voznju uciniti prijatnijom ako vas u toku iste pocaste muzikom sa radija ili kasete. U slucaju da u kolima nemaju radio/kasetofon - neretko pevaju na sav glas. Ah, da... muzika je ponajmanje ona koju Vi volite.
Naucite da ignorisete ono sto se dogadja van taksija. Vozila cesto dolaze iz suprotnog smera, VASOM trakom. Sto kaze moj drug Mile: "mali prekrsaj - velika korist". Molite se Bogu (ili Alahu) da ce jedan od vozaca popustiti i propustiti onog drugog pre nego sto bude kasno.
Obratite paznju na ono sto se dogadja unutar taksija. Zapravo, dovoljno je da (krajickom oka) registrujete trenutak ako/kada vozac Vaseg taksija stavi pojas. Ukoliko se to dogodi - drzite se i molite i Bogu i Alahu.
Ukoliko Vasa destinacija nije jedan od velikih hotela, potrudite se da vam je neko ispise na arapskom. Osim ako niste dobar pantomimicar ili vam je tata iskusni indijanski vodic...

Druga strana Mediterana

2006-12-02T00:53:00.000+02:00

...i pored toga sto sam u Tripoli-ju proveo punih deset dana, nije bilo vremena da vidim mnogo toga. Poslovni odlazak, ustajanje u sedam, dorucak, voznja do office-a, rucak u nekom obliznjem restoranu, vecera u jednom od 5-6 restorana Corinthia Bab Africa hotela i posle toga na spavanje. Juce smo, pred polazak nazad, ubili dva sata setajuci niz ulicu 1. Septembra do Zelenog Trga (As-Saha al-Kradrah), starog grada i po spletu ulicica Medine sakrivene iza zidina. Bio je petak tako da uobicajene guzve na ulicama nije bilo. Centar grada je, sto se arhitekture tice, u totalno italijanskom fazonu, uz obilje prelepih parkova, drvoreda i trgova. Iako pust, Zeleni trg deluje mocno, i veliki pano iznad velike bine, sa koga Pukovnik podseca da je sa narodom vec trideset i sedam godina, neizbezno me asocira na dane kada su Tito i oni posle njega delili sa narodom statistiku rasta nase (poljo)privrede i pricali o mracnom svetu koji okruzuje nasu Domovinu i preti joj. O asocijacama na Benita da i ne govorim...

...skola u Libiji pocinje svetom trijadom - intoniranjem drzavne himne (A. je veliki, A. je uz nas, pobedicemo nase neprijatelje, itd.), citanjem odlomaka iz Svete Knjige i jutarnjom gimnastikom. "Sta omladina nosi"? U 90% slucajeva - maskirne unifome. Moda...

...radni dan u Centralnoj Banci Libije me neodoljivo podseca na dane kada sam radio u "drustvenoj firmi", kada su kafica, igra fudbalske reprezentacije, itd. bili vazniji od posla... ovde je takav pristup radu podignut na jos visi nivo Zen-a... kafu (ili caj) ispijate zagledani u daljinu, pucinu, ka brodovima koji ce mozda doci... a mozda i nece,,, al' ajd' jos malo da posedimo ovde, uz prozor i bludimo u daljinu...

...Beograd (iako grad-pobratim Tripolija) ni u vreme Slobe nije imao ovoliko pandura... one tajne i malo manje tajne sluzbe - nisam ni mogao da brojim. Cudo jedno... Saobracajci su skroz cool - imaju bele rukavice, bele gamasne i graciozno(?) regulisu(??) saobracaj(???). Po sletanju na Tripolski aerodrom pasos su mi (pr)overili svi redom... ne bih se mogao zakleti ali ... mislim cak i deda-sere. U odlasku, kako se avionska avionska karta smanjivala... broj pecata na istoj se povecavao. Za ulazak u avion morate sakupiti svih 3+1 pecata, u suprotnom - mafi odlazak.

Gmail is different.

2006-09-06T14:08:00.000+03:00

I tako je već više od dve godine. Drugačiji od onih hot, juhu i ostalih frustrirajućih, kilavih i ograničenih. Baš volim kad' nešto Radi. I zato cenim Gmail. (Skoro) isto toliko kao i OpenVMS.

P.S. Iznenađujuće sam pozitivan danas.

Otkaz

2006-08-30T21:08:00.000+03:00

E, dao sam otkaz danas. Onako, bas zvanicno. Napisao pismo, potpisao i prosledio ga manager-u. On zamolio kolegu da me zove (oni su u Bahrainu, btw.) i pita me "How serious you are?". Alo bre, ja ozbiljan covek, porodican, u zrelim godinama... a i dalje me dozivljavaju kao saljivdziju. Da li bi pomoglo da promenim nadimak u Deda Pera?

Mighty mouse

2006-08-27T16:38:00.000+03:00

Sve je počelo otkrićem plastičnih čaša razbacanih po podu naše kancelarije... koja se zaključava na kraju radnog dana. Onda je Brian na svojoj fotelji zapazio par rupica kojih ranije tu nije bilo. Narednog dana smo pronašli nekoliko progrizenih papirnih čaša od kafe i praznu bočicu jogurta (exhibit A) iza UPS-a u server room-u. Dakle, zaključili smo, definitivno imamo noćnog posetioca... i setili se nedavno nestalih pakovanja žvaka, voćnih bombona, rupica na Brajanovoj kravati (koju čuva u kancelariji, za "ne daj bože").

Pozvali smo stručnjaka koji je (obratiti pažnju na exhibit B), kao i skoro svi drugi Indijci rodom iz Kerale, Microsoft certified (ok, zloban sam, al' samo malo) a pride je još i "MEMBER". Čovek je stručno osmotrio nešto što bi trebalo da bude mišja kaka i zatim još stručnije konstatovao da je u pitanju jedan mali mišić (pleonazam, op.a.). Postavio je dve mišolovke i upozorio nas da pazimo gde stajemo - jer možemo da se povredimo(!). Jedva sat kasnije privukao nam je pažnju zvuk pomeranja metalnih vrata i stranica jednog od naših server rack-ova prislonjenih uza zid server room-a. Majku mu... jasno je da miš nije mali, a, po svemu sudeći, nije ni miš (toliko o stručnosti onih iz Kerale sa MS cetrifikatom).

Naše crne slutnje obistinile su se sutradan (jutros) jer je monotono mumlanje servera prekinuto jednim glasnim KLIK! Pacov, od jedno 400 grama, je ležao pored mišolovke (pikantne detalje i fotografije namerno izostavljam; onim morbidnijim mogu iste poslati na mail). Elem, pozvali smo stručnjaka da izađe na teren i odstrani životinju na šta nam je uzvratio da je "od trenutka kada je ista uhvaćena u mišolovku, njegov je posao završen i da je moramo ukloniti sami". Toliko. Dok smo pronašli našeg office boy-a, pacov je uspeo da onim preostalim okom (uf, a lepo rekoh da necu o detaljima) osmotri situaciju i, iako obogaljen, izvuče se iz iste... I tako, Stručnjak je na naše insistiranje došao posle par dana, posejao još malo otrova po server room-u i rekao da ga zovemo kad zasmrdi... Šta drugo reći - Guardians of your Environment!

Figura (ne Veneris nego ona pesnička)

2006-08-05T13:31:00.000+03:00

Evo me nazad; iz Beograda u Dubai.

Još jednom se potvrdilo da su stihovi "Sunce tuđeg neba neće vas grijat kô što ovo grije" i bukvalno tačni. Ovo ovde prži nemilosrdno.

FSUOSAMROS

2006-06-19T11:15:00.000+03:00

* Izvin'te, molim vas, ja nisam iz tog grada... pa bih htio znati gdje, ovako, tu...

Ako neko šalje pismo, paket ili nešto treće na adresu u miloj nam domovini, šta treba da navede kao odredišnu zemlju? Čitam ja novine i znam da smo mi sada SAMO Srbija, ali znaju li to poštari, oni stranjski? Šta je najsigurnije napisati:

Yugoslavia
(Union of) Serbia and Montenegro
(FSUOSAMROS) Former State Union of Serbia and Montenegro Republic of Serbia
Republic of Serbia

Unapred zahvalan,
Pesimista

* Buldožer, "Najpogodnije mjesto", album "Pljuni istini u oči", 1975

Ko je sledeći?

2006-06-18T09:05:00.000+03:00

Jes' da sam više zalazio u Zonu i Kalenić, al' ovo je stvarno previše.

Vest uz kišu
Restorani - Manjež
I Manjež je zatvoren
Manjež (1938-2006)

Opet leto

2006-05-09T12:35:00.000+03:00

I opet je vreme za odlazak na plažu.

*Fotografija je delo autorke Shirin Neshat

Sve su one pomalo veštice

2006-05-03T14:50:00.000+03:00

Da u ljubavi "ne bira pamet nego srce" pokazuje primer čoveka koji se posle dvanaest godina braka pokajao i sada bezuspešno pokušava da se razvede. Zadivljujuce jednostavna procedura islamskog razvoda u ovom slučaju izgleda ne pali, jer dotični nije baš previše razmišljao kada je, iz čiste ljubavi, oženio jinn.

A Saudi man who says he is unhappily married to a queen from the spirit realm has arrived in Damascus, seeking help with divorce proceedings.

Hani Hind, a 36-year-old from Riyadh, insists he has been in a relationship with a powerful ghost – known as a jinn in the Islamic world – for more than a decade. But, upset that he has only been able to physically meet her on three occasions, he is seeking a final separation.

“She is very beautiful and generally polite with strangers,” Hind told Emirates Today at a friend’s house in the Syrian capital.

“I’m suffering though and feel wretched. I want to marry a human woman but can’t because of her – she’s got a very jealous nature and has threatened to hurt any human that I marry.” His misery has been com pounded because, he says, one of his two conjugal meetings with his wife, named Sarahoo, left her pregnant with a jinn child whom she insists he will never see.

Dakle, standardna priča; zaljubio se i oženio mlad, par puta se seksali, napravio joj dete, posle se nisu baš našli na duhovnom nivou, ona ljubomorna, ne da mu da viđa dete, ne da mu ni da ode a opet neće više da se seksa... potpuno ga razumem. Čovek video da je ona nerazumna, potražio pomoć stručnjaka koji, eto za sada, još nisu uspeli da je urazume:

He arrived in Syria less than three weeks after being invited by London-based Islamic scholar Sheikh Abdel Amir Houeidi, who is currently in Damascus.

“I spoke to the jinn and she said she loved Hani and would never leave him,” Sheikh Houeidi told Emirates Today. “To test if the jinn was real, I asked her about my sons and she described them very well.

“Such a marriage between a human and a jinn is quite rare, but not unheard off. Male jinn sometimes marry female humans,” the scholar added.

Sheikh Houeidi pledged to complete the spiritual disentanglement. “We can get rid of the jinn, but to do this we’ll need the help of another jinn that is more powerful than her.

“We’ll do this with a special ritual, Al Jelsa Rohanea (Meeting for souls). It may take two or three Jelsa to get rid of the jinn because she is a queen.” Emirates Today was invited to a jinn ritual in Damascus and agreed to attend after assurances the jinn did not pose a threat.

Sheikh Houeidi explained: “Jinn are not dangerous as long as they are Muslims. Non-Muslim jinn, jinn that do not believe in God, are very dangerous. A Muslim jinn will never hurt a person.” After saying prayers, a specialist in jinn-related affairs covered Hind’s face and put him into a trance.

Vidiš, ovo mi je baš bilo zanimljivo. Muslimanima je dozvoljeno da, pored muslimanki, ožene hrišćanke i jevrejke jer i one veruju u Boga, koji je btw. jedan, pa je njihovo preobraćenje u islam valjda lakše. Ostale religije su nepriznate i, zapravo, potpuno negirane. Jinn-ke, s' druge stane, koje nisu muslimanke nisu baš pogodne za brak jer mogu da budu nezgodne. To se jasno vidi na primeru Jadis the White Witch, koja izgleda sjajno ali ima lošu narav, a samo je pola jinn po poreklu i ne zna se koje je veroispovesti.

Hind confessed he has doubted his own sanity during the 12-year marriage – especially as paying Islamic magicians along the way has driven him to the brink of bankruptcy.

“I lie awake at night and ask what’s happening to me,” he said. “In Saudi Arabia, I was told I should see a psychiatrist because they thought I had mental health problems.

“Sometimes I listen to my friends and believe I must just be crazy. But I know it’s true and so do other people. I used to be happy and healthy and there have been good times in the marriage, but I can’t take any more.”

Ovaj će, iako je birao srcem a ne glavom, da završi k'o Vasa Ladački. Čovek jednostavno nikada nije dovoljno pametan prilikom ženidbe...

Previše gledam TV

2006-04-14T02:52:00.000+03:00

Sinoć sam na National Geographic-u gledao dokumentarac "Inside 9/11". Analiza dešavanja koji su predhodili ovom događaju, rekonstrukcija kretanja umešanih lica... zanimljivo. Konačno napuštam Bahrain i vraćam se u Dubai. Moj avion u startu kasni dva sata tako da sam obišao aerodrom barem pet puta, detaljno pregledao duty free i sve ostale prodavnice, kafeterije... Pojeo sam australijsku varijantu Bonžite, neko sušeno voće, badem, kikiriki. Osmotrio sam putnike koji, bas kao i ja, čekaju neke okasnele avione. Raznolik svet; kosooki sportisti u identičnim crvenim trenerkama, gomile patana, arapi sa njihovim zabrađenim ženama, ćerkama i golobradim sinovima, zapadnjački backpackeri, turisti i ruski bogataši... Iz dosade gledam lica ljudi i kontam ko bi od njih mogao biti terorista. Kada sam se konačno ukrcao u avion prepoznajem lika koji sedi do mene. Arapin sa kojim sam delio sto dok sam pio prvu kafu. Dva reda ispred mene par Belgijanaca(?) koji su mi se pridružili za stolom dok sam dovršavao caj. Pored mog sedišta prolazi Indijac koji se jutros odjavio iz hotela kada i ja. Baš kao na TV-u, svi statiramo u istom filmu. Par matorih indijskih biznismena se izuvaju istog momenta pošto su seli par sedišta desno od mene. Pilot nam objašnjava kako moramo da sačekamo jos nekoliko putnika koji su očigledno prevideli "last call" za naš let. Sve u svemu, kasnimo sa poletanjem dva i po sata. Isuviše za let koji traje jedva pedesetak minuta. Sreća pa sam pametno zamolio za mesto pored vrata, da mogu da pružim noge, pa se, kako je WC na jedva metar od mene, tokom leta intenzivno zanimam analizom crnpurastih faca koje ga posećuju. Terorista ili ne? Previše gledam TV.

S. i sto patuljčica

2006-04-10T14:41:00.000+03:00

Bio jednom jedan S. Živeo je i uživao u XYZ, sve dok ga muka (ili nešto drugo?) nije naterala da sreću potraži drugde. Nije bilo lovca da ga tera i silom vodi, nego je on sam zapucao u Bahrain. Baš kao ni onoj devojčici u šumi, ni njemu u pocetku nije bilo baš prijatno ni sjajno. Mislim, e-banking, home delivery i rent-a-car su lepe stvari ali... nešto je tu nedostajalo. A onda ga je Mali Zmaj odveo u TC i kockice su se složile. Tamo je S. upoznao sto tajlandskih patuljčica. One su u Bahrainu na, kako se to kaže, privremenom radu. Vesele po prirodi i uvek spremne na druženje, došle su da zabavljaju narod (imenica muškoga roda) - na sve načine... S. se svideo njihov pozitivni odnos prema svetu i mnogo ih je zavoleo. Naučio je (pomalo) da peva njihove tajlandske pesmice sto se patuljčicama veoma dopalo pa su i one zavolele njega. A ni bugarske konobarice nisu bile ravnodušne... jer, naši su narodi oduvek bili bratski. Noći u TC-ju su ispunjene pićem, muzikom i igrom i čovek se lako zanese. Ko ne pazi može se neprijatno iznenaditi; jer neke patuljčice su zapravo prerušeni patuljci a ta vrsta iznenađenja retko kome je potrebna...

Bajka? Ne. Nema ovde ni vuka, ni zle maćehe, ni princeza. Čista prostitucija.

Bahrain - ukratko

2006-04-06T17:26:00.000+03:00

Četvrtak, početak vikenda, dela nedelje kome se većina raduje - jer ne radi, a oni, koji se bave raznovrsnim uslužnim delatnostima, imaju više posla. Dobar deo zarade ostvarene u tim sektorima dolazi od stranih posetilaca jer, na kraju krajeva, Bahrain se deklariše kao turistička destinacija. E sad', kakva je turistička ponuda ovde? Pa, ako očekujete odlazak na lepo uređene plaže, uživanje u sportovima na vodi (Bahrain je ipak ostrvo, zar ne?) - zaboravite. Prvo, pesak je odvratan i mene lično više podseća na lepljivu masu samlevenih školjki i više je patnja nego uživanje. Drugo, javne plaže praktično da i ne postoje, a one "privatne" su (naravno) zatvorenog tipa, rezervisane za članove raznoraznih klubova ili goste onih nekoliko boljih hotela lociranih uz obalu. Mall-ovi su, kao i u većini zemalja ovog regiona, mesta gde se turisti i "domaći" sklanjaju od dnevne (i večernje) žege i provode većinu vremena. Na neki način, šarenilo i vreva tradicionalnog souk-a je obeležje ovog regiona ali, na žalost, polako gubi utakmicu sa blještavim shopping centrima i postaje istorija. Izbor restorana i mesta za "noćni" izlazak je prilično dobar... za boravak do 20-ak dana. Za one željne istorijskih lokaliteta; pogrešno sam mislio da je nekoliko tvrđavica rasporedjenjih oko Maname sve sto čovek ovde može videti. Osamdesetih godina su, na severozapadu ostrva, otkrivene iskopine tzv. Dilmun-ske civilizacije koje svakako treba posetiti. I naravno... popularno "Drvo života" se nekako nameće kao glavni cilj za dobar broj dokonih, avanture željnih, zapadnih turista. Nalazi se usred pustinje i pronaci ga zahteva malo sreće i upornosti. Kad rekoh "zapadnih", mislio sam na sve druge osim ovih što su im prve komšije i povezuje ih most. Njih drvo ne zanima. A ni pustinja, imaju je i previše. Oni dolaze da bi ovde radili sve ono sto im zakon(?) zabranjuje kod kuće (od bioskopa i alkohola pa do "onih" žena i muškaraca).

O poslu, proleću, pivu, pušenju, prostituciji... i (jednom) pismu

2006-02-22T08:26:00.000+02:00

Čitam jutros vest o smrti Mirka Marjanovića i, kao i uvek, prvo čega se setim na pomen njegovog imena je jedno prolećno pre podne u Beogradu od pre devet godina. Radni dan, koji se iz uobičajene rutine zujanja kompjutera i ljudi u računskom centru pretvorio u Priliku. Posao je zahtevao da skoknem do našeg projektnog biroa i instaliram neki software na tamošnje računare. Klackajuci se tramvajem niz Nemanjinu, razmišljao sam kako je Sunca taman dovoljno da Beograd konačno otvori restoranske bašte i da ce moj trud biti nagradjen kriglom piva u jednoj od njih. Nošen tom idejom, po obavljenom poslu sam se zaputio ka omiljenoj nam Zoni. Nista lepše od ukradene šetnje Beogradom i pivca u radno vreme. Na moju veliku žalost, ništa od bašte; morao sam se zadovoljiti prepodnevnim polumrakom kafane i drugim stolom od prozora. Vec nakon par otpijenih gutljaja prišla mi je neka žena i, uz izvinjenje i konstataciju kako izgledam kao pismen(?) čovek, zamolila me da joj pomognem da napiše jedno pismo. "Naravno, zašto ne. A na koga da ga naslovim?" - pitao sam je. "Pa, na ovog Mirka Marjanovića, jel' on beše predsednik Srbije?". Nakon prvog, usledila je gomila drugih šokova jer je njen monolog, pretočen u pismo, praktično bio ispovest žene koja je dugi niz godina radila za Državnu bezbednost na radnom mestu Prostitutke. Kao i većina zaposlenih u državnim institucijama i ona se nadala (obećanim) beneficijama, stanu i penziji a eto, većinu očekivanog je dobila ona druga, mlađa i u boljim (seksualnim) odnosima sa nekim od šefova u DB-u. Apolitičan kakav sam uvek bio, slušao sam i zapisivao beskrajnu priču o ljudima čija sam imena prepoznavao iz udžbenika istorije i psovki mog ćaleta i drugih, bolje informisanih, starijih i pametnijih od mene. Konkretne priče o oralnom pušenju i inim nečistim radnjama, su na moje insistiranje izostavljene iz pisma kao neadekvatne. Iskreno, sve vreme su mi prolazile kroz glavu misli o tome kako je naša DB jedna veoma uspešna organizacija koja će, kao u Holivudskim filmovima, provaliti moj rukopis i zakucati mi na vrata kol'ko već sutra. Posle par piva i završenog posla, žena je spakovala pismo u kovertu, zahvalila se jos jednom i otišla niz ulicu Maršala Tita ka zgradi Predsedništva Srbije... Ja sam na Slaviji uhvatio trolu ka Krstu, sve vreme prevrćući kroz glavu Imena kako bi što vernije preneo priču kolegama. Svega par meseci nakon ovog događaja Profil je objavio interview sa mojom poznanicom. Sećam se slike ja od pre devet godina...

Demografija i libido

2006-02-07T12:31:00.000+02:00

In terms of gender, Abu Dhabi had the highest ratio of males, with 244 men for every 100 women. The ratio stood at 229 in Dubai, 176 in Sharjah, 159 in Fujairah, 148 in Ajman and Umm Al Quwain and 141 in Ras Al Khaimah.

Sa demografskom slikom kakva je ova, svasta se moze ocekivati. Kada se zasitite mall-ova kao mesta gde se odvija sveukupni socijalni zivot (prodavnice, bioskopi, kafici, restorani, setnja, skijanje), pozelite da vidite nesto od zivota koji zivi obican(?) svet i zadjete u sukove i bocne ulicice, budite spremni i na ovo: imajuci u vidu cinjenicu da dobar deo muske populacije cine ljudi koji su "belog" coveka/zenu videli samo na slici pre dolaska ovamo (lupam, oni ni sliku nisu videli ranije) ocekujte da izazovete interesovanje na ulici. Dugo me je nerviralo sto pilje u moju zenu i cerku, a od kada sam shvatio da sam za neke cak i ja objekat seksualne zelje, plasim se za sve nas. Mislim, paznja coveku u mojim godinama prija, al' sto rece Rambo "...cudim se t(v)ome nastranom hobiju..."

Mirage

2006-02-06T10:31:00.000+02:00

U glavama mnogih Dubai je mesto gde bi rado svili svoje gnezdo, zaradili silne pare i ziveli razuzdani lifestyle jednog Hugh Hefner-a. Takodje je, za one porodicno orijentisane, mesto u kome mogu ocekivati miran zivot bez straha od kriminala. Nakon skoro dvanaest meseci licnog iskustva, citajuci "lokalne" blogove poslednjih dana, nalazim da ljudi vrlo brzo postaju svesni velicine lazi da je Dubai mesto u kome postoji kvalitetan Zivot. Dubai je obicno Potemkinovo selo napravljeno da privuce turiste. Istinu govoreci, to i nije nikakva tajna; znajuci da zalihe nafte i gasa nisu vecne, zvanicno se planira i radi na tome da Dubai bude turisticki i poslovni centar ovog dela sveta. I, rekao bih, za sada se uspeva u tome. Sa druge strane, ja nisam upoznao vise od par ljudi koji ovde zele i planiraju da ostanu duze. Dubai je steciste mnogo razlicitih ljudi koji su ovde dosli da zarade pare. As simple as that. I kao i bilo gde u svetu, stranac se, sasvim normalno, pokusava uklopiti u zivot nove sredine tako sto tezi da pronadje slicnosti sa zivotom kakav je ziveo pre dolaska u istu. Ako ste imali srece (i pameti) da potpisete dobar ugovor (sa dovoljnim brojem nula), integracija u drustvo ce biti laksa jer vam, jednostavno, pare pruzaju mogucnost izbora. Od njih ce zavisiti da li cete biti pticica u zlatnom, srebrnom ili plasticnom kavezu. Leprsacete po njemu sa sebi slicnim pticicama a kroz resetke ce do vas dopirati miris curry-ja, roz-a (riz, pilaf) i sl., konstantno vas podsecajuci da postoje i neki drugi kavezi i pticice u njima. Ali, u svakom slucaju kavez je tu, pruzajuci samo iluziju slobode i prostora. Bas kao sto je i Dubai fatamorgana koja se nakon nekog vremena raspline i otkrije golu pustinju i prazninu.

Svako crta ono sto nema

2006-01-25T08:30:00.000+02:00

Pre par dana sam ispratio nekoliko direktnih linkova na fotografije Vlada Marinkovica i zadrzao se samo na njima. Greska. Jutros, opet, na Planetoid-u nadjem link na galeriju "Beograd, Srbija" istog autora. Pregledao sam je sa velikim uzivanjem i, citajuci broje komentare ranijih posetilaca, setio jedne od mudrosti Dusana Radovica:

Uvek je bolje TAMO nego OVDE
I uvek je lepše ONO nego OVO.
Nemamo srece sa onim što imamo i što jesmo.
Našu srecu uživaju drugi
A da to možda i ne znaju.

Bas je covek proklet.

U-da-rajmo pecate, udarajmo pecate, udarajmo pecate!

2006-01-23T09:32:00.000+02:00

Blog, barem po Duletovom poimanju stvari, treba da sadrzi i neke korisne informacije, pruzi odgovore na neka pitanja i tako pomogne nekome. Pitam se, cemu li onda sluze forumi? Bilo kako bilo, (samo) ovaj put, na Duletov zahtev, MOJA prica o overi diplome.

Ok, rekao bih, sasvim normalan zahtev za sredinu gde gomila ljudi dolazi iz raznoraznih inostranstava u potrazi za poslom. Falsifikovane diplome su realnost pa se i akcija "lokalnog birokratskog aparata" svodi na aminovanje garancija(?) za ispravnost diplome datih od strane nekih drugih. U mom slucaju stvari su izgledale ovako (to ne znaci da je to jedini i najispravniji put, sve zavisi od toga ko Vam je i kako objasnio proceduru). U trenutku kada sam aplikovao za ovaj posao, nalazio sam se na Kipru. Sa sobom sam, naravno, imao prevod moje diplome, overen od strane sudskog tumaca, sto je za Kipar bilo sasvim dovoljno. Ovde su mi, medjutim, trazili da diploma bude "obradjena" na sledeci nacin:

Diploma se prevodi i overava od strane sudskog tumaca (u Beogradu).
Sud (u Beogradu), svojom overom, potvrdjuje identitet tumaca.
MIP SCG (u Beogradu) potvrdjuje da je sud stvarno sud i da je prethodna overa validna.
Ambasada UAE bi trebala da potvrdi da je nas MIP stvarno MIP. Tu je, za mene, nastao prvi problem. Najbliza ambasada UAE nalazi se u Becu (ako se ne varam) pa bi slanje papira u istu oduzelo meni dragoceno vreme. Posavetovan od strane nasih ljudi, koji su vec ovde i koji su vec prosli istu golgotu, original i kopija diplome su mi poslati iz Beograda u Dubai (gde sam se u medjuvremenu preselio).
Dobijena dokumenta poslao sam u ambasadu SCG u Kuwait-u (nadlezna za ovaj region) i oni su, sa svoje strane, potvrdili da je MIP-MIP, sud-sud, tumac-tumac... i prosledili dokumenta u (muka mi je od ovoga)...
... MIP Kuwait-a, da i oni odrade jos jedno pecatiranje.
I (skoro) na samom kraju - ambasada UAE u Kuwait-u lupa svoj pecat i vraca diplomu nazad (istim putem).
Ako me pamcenje ne vara, ja sam bio duzan da (samo) original diplome podnesem na uvid "lokalnom birokratskom aparatu" gde jedan jako vazan lik, sa brkovima i bradom, okrene poledjinu diplome i nakon krace potrage za potpisom kolege iz tacke 7, pored istog lupi svoj paraf i posalje me na drugi salter po poslednji pecat. Overeni prevod diplome zadrzava kompanija (za koju pocinjete da radite).

I na kraju, jos jednom - ja i dalje ne mogu da verujem da je ovo najlaksi put do overene diplome, ali molim da ako neko zna kraci i bolji neka isti izlozi (komentarise) na Duletovom blogu. Man'te me toga. Bilo ne ponovilo se.

P.S. Par linkova koji mozda mogu pomoci onima koji zele u ovu Nedodjiju:

Expat Focus
Dubai Forums
Expat Telegraph

P.P.S. Pecati su pesma najbolje jugoslovenske grupe svih vremena - Disciplina Kicme!

Dubai Zoo? Boo!

2006-01-16T09:44:00.000+02:00

Jos kao mali naucio sam da "ljubav je samo rec i nista vise". Zooloski vrt i zivotinje u njemu su vec nesto drugo. Koja je uopste poenta postojanja Zoo-a? Od njegove edukativne uloge, pokusaja da se neke gotovo izgubljene vrste sacuvaju od totalnog istrebljenja pa do (neizbeznog) biznisa. Tokom godina i sa sazrevanjem "humanih principa" Zoo vrtovi su se transformisali i u nekim slucajevima pocinju da lice na mesto gde se cak i zivotinje mogu osecati dobro (paradoks). Da je novac potreban ali ne i dovoljan uslov za formiranje i odrzavanje jednog dobrog Zoo-a pokazuje primer Dubai-ja. Jos nisam video mesto gde se vise para trosi na izgradnju raznoraznih arhitektonskih gluposti, sve u pokusaju da (se) "put Dubai on the map" i privuku oni koji ce pare ovde trositi. Pa ako je vec zarada primarna ne razumem zasto onda ne zatvore ovaj neprofitabilni objekat (cena ulaznice je 2AED = 0.45 EUR) i manu se necega cemu nisu dorasli. Drzati desetak bezubih krokodila u bazenu 3 puta vecem od onog beogradskog i redak primerak pustinjske antilope u kavezu od mozda 5-6 kvadrata je najblaze receno nezrelo. Ponekad je dobro biti konj. Pogotovo u zemlji kao sto je ova.

Dok jednom ne smrkne...

2006-01-04T08:41:00.000+02:00

Lokalne TV stanice prenose vest da je (ex) vladar Dubai emirata Sheikh Maktoum bin Rashid Al Maktoum preminuo jutros. Smrt je obicno(?) vrlo tuzan dogadjaj ali je, cak i za zemlju u kojoj stranci cine vise od 70% populacije, ova vest docekana na meni krajnje neobican nacin. Prvi, blago receno radosni, komentari mojih kolega bili su da sutra sigurno ne radimo. Oni trezveniji su sa strahom komentarisali da ce ceremonija otvaranja ovogodisnjeg Dubai Shopping festivala verovatno biti otkazana i da isto vazi i za svakodnevne vatromete i ostale pratece manifestacije. Hoce li i rasprodaje biti otkazane? Trenutno svi razmatraju mogucnost spajanja dana zalosti sa Eid ul-Adha praznikom koji pada sledece nedelje a vrhunac histerije predstavlja poziv koji sam primio na moj mobilni... Peterson, koji je do pre par trenutaka sedeo u istoj kancelariji sa mnom, zove me odnekud i pita zelim li da mi kupi neki alkohol, jer "radnje verovatno nece prodavati pice narednih ko-zna-koliko dana i treba se obezbediti na vreme". Sto kaze Brian - "we become Irish" pa nam je i smrt razlog da se napijemo (da, da, Srbi i Irci su bas slicni).

Incoming link vs. Bookmark

2006-01-03T09:12:00.000+02:00

Prolazeci kroz statistiku poseta ovog bloga jutros, pade mi na pamet nesto. Moja bolesna kategorizacija ljudi koji nas okruzuju kaze da postoje prijatelji, poznanici i (svi) oni drugi. Ovi prvi cine "inner circle", znamo ih bolje nego rodjenu sestru, geografska i vremenska udaljenost su potpuno nebitan faktor za ovu kategoriju. Drugi su oni na koje se moze primeniti pravilo "daleko od ociju daleko od srca", bili oni kolege s' posla, osobe sa kojima smo se mozda ludo proveli na nekoj zurci i slicno, ali ono "nesto" jednostavno nije kvrcnulo i nismo presli na neophodni visi nivo poverenja i razumevanja. Trecu kategoriju nema potrebe objasnjavati. Elem, da se vratim na statistiku. Prvi posetioci Nedodjije bili su moji prijatelji sa kojima sam podelio tajnu da bas ovde trosim vreme i cinjenica da su me neki od njih velikodusno pomenuli na svojim blogovima, dovelo je do toga da i neki nepoznati ljudi pocnu da se pojavljuju u mojim statistikama. Covek je radoznao po prirodi te sâm se i sam potrudio da vidim ko me to cita... Kao i ja za njih i oni su za mene postali incoming link,,, sa verovatnocom prerastanja u bookmark. Vreme ce pokazati da li to zasluzujemo.

Stara Godina

2005-12-31T19:44:00.000+02:00

Odbrojavam sate do kraja ove ruzne godine iznudjenih poteza i kompromisa. U Novoj Godini, svima Vam zelim puno zdravlja, ljubavi, srece i uspeha.

Novogodisnja Googlegrafija

2005-12-30T17:39:00.000+02:00

Ako se necega grozim to su cestitke koje me ovih dana vrebaju iz Inbox-a, bilo u formi fotki svetlucavih jelki, okruglastih Deda Mrazeva i Sneska Belica ili kao link na web lokaciju na kojoj ce me sacekati neka (najcesce smor) animacija u kojoj jos moram i da ucestvujem. Zapravo, najgore je sto se ocekuje da na iste moram i da uzvratim. I ove godine je R. preuzela na sebe tu, meni tako mrsku, obavezu dokazivanja(?) prijateljima i ostalima da su nam bliski srcu. Kada sam jutros izbauljao iz spavace sobe ona je vec zakrvavila oci, kopajuci po raznoraznim sajtovima koji nude sarene cestitke... a listi ljudi iz adress book-a se kraj jos nije nazirao. U takvoj situaciji Google nudi resenje; za svega 20-30 minuta moze se kreirati cestitka koja ima malo licniju notu od tone drugih. Picasa je aplikacija za pregled i (sitnu) obradu fotografija, i moze se preuzeti sa Net-a bez ikakve nadoknade (dzabe). Picasa ima jednu zgodnu caku kojoj sam danas pronasao interesantnu primenu. Prvo, izgooglajte na Net-u dovoljnu kolicinu slicica sa svim prigodnim motivima; jelke, pokloni, sneg, prase, vatromet, debeli crveni deda s' belom bradom, irvasi... i snimite ih na vas racunar. Startujte Picasu, oznacite izabrane fotografije i izaberite opciju Create - Picture Collage. Od ponudjenih varijanti meni se "Picture pile" najvise svidja. Ukoliko se izabere opcija "Use background picture", poslednja selektovana fotka bice upotrebljena kao pozadina kolaza. Kako se fotografije rasporedjuju slucajnim redosledom, prakticno svaki napravljeni kolaz je jedinstven.

Da Bog dâ imao pa nemao

2005-12-25T09:48:00.000+02:00

Neverovatno koliko istine u jednoj recenici. Bilo da govorimo o zdravlju, ljubavi, prijateljstvu, parama ili poslu, ovaj zivot je takav da ce nam neko ili nesto jednog dana nedostajati. Meni, evo bas danas, nedostaje Christmas. Sutra ce to biti Boxing Day. Dok sam sedeo u Beogradu, Nova Godina i Dan Republike bili su zakon. Odmoris se, brate, k'o covek. Jos kada spojis praznik sa vikendom - uzivanje. A onda sam cetiri godine uzivao u Christmas-u i svemu sto ga prati. Praznicnoj atmosferi, pesmicama, poklonima ispod jelke i druzenju sa nekim novim prijateljima i naravno, neodlasku na posao. Malo nam je nedostajao taj 29-i, ali smo se snalazili nekako. Bio je tu i Green Monday da presece rutinu posla. Danas evo, radim. Mislim se nesto, hoce li mi Ramadan nedostajati jednog dana? Mesec dana skracenog radnog vremena nije za bacanje, zar ne?

Sta smo imali veceras?

2005-12-19T21:27:00.000+02:00

Pita me kum kako je to slaviti Svetog Nikolu na +30C?

Tortilla Chips + razne "moche"; Guacamole, Red chilli salsa, Tomato/Chilli (Italian), Houmus
Prawns + oyster sauce
Suve kajsije, bademi, smokve i urme (datule)
2l Chileanskog Cabernet Sauvignon-a, Coke, cajevi razni, kisela voda, casa pelinkovca

Brian Ferry - As time goes by
Jamiraquai - Gretest Hits
Silk Cut Jazz Collection CD
Vlatko Stefanovski & Miroslav Tadic - Krushevo (dok sedim razgacen i pisem ovo)

A kod kuce, (tri sata) u proslosti... sarmice, svadbarski kupus, zito, sitni kolaci... familija, kumovi i prijatelji. Hvala na cestitkama, ko god se setio. Dakle, temperatura nije presudna.

Horoskop za danas

2005-12-19T13:45:00.000+02:00

Vozac, inace Indijac, mi pre par nedelja sav srecan prica kako mu je zena zatrudnela (konacno). Oboje su oko 35-e i krajnje im je vreme. Jutros, na moje iznenadjenje, kaze kako razmislja da nagovori zenu da u slucaju i najmanjeg rizika - abortira. Dobro, mislim, mozda je malko starija pa je to razlog... E pa, nije. Njegov horoskop kaze da ce imati dve zene a velike su sanse da ce prva preminuti na porodjaju. Iz tog razloga, a i zato sto je mnogo voli, on je pre za abortus, nego da jednog dana mrzi dete...

Danasnje novine prenose vest o radniku koji je izvrsio samoubistvo. Zasto? Gledao je jednu od popularnih "TV Horoskop" emisija i nakon predvidjanja da bas nece poziveti jos dugo (imao je 31 godinu), pozvao je roditelje u Indiju i pitao zasto su tu cinjenicu (?) sakrili od njega. Odgovor je bio da nisu hteli da se uzbudjuje i opterecuje previse. On se ipak uzbudio i obesio.

Jednu stvar je neophodno znati, horoskop je u Indiji veoma vazna stvar i umonogome profilise zivot jedne osobe. Na primer, "vencanja nece biti" ako se horoskopi potencijalnih supruznika ne slazu. Daljih komentara zaista nemam.

Dubai Creek

2005-12-18T13:25:00.000+02:00

Dubai je, za one koji to ne znaju, podeljen malim zalivom na dva dela. U osnovi to su Deira i Bur Dubai na koje su se tokom godina nadovezivali noviji delovi grada i doveli do toga da se Dubai siri u dubinu kopna.

Dubai Creek je od samog nastanka grada bio veoma vazno mesto jer je svojom prirodnim funkcionalnoscu predstavljao pravu lokaciju za izgradnju luka i mesto razmene robe sa ostalim zemaljama ovog regiona (i sire). Ono sto me je opcinilo jos po dolasku u Dubai je sarenilo ljudi, brodova i robe koje vlada u ovim pristanistima.

Naslagane pored tradicionalnih drvenih brodova (Dhow) nalaze se tone robe; od bezbrojnih vreca pirinca, zacina, voca i povrca, do televizora, klima uredjaja, bele tehnike...
Dhow-e su za gomilu ovdasnjih mornara istovremeno i radno mesto i dom, te se shodno tome na brodu i ponasaju kao kod kuce; Dhow-a je mesto gde se radi, presvlaci, pere i susi ves, odmara skriven od sunca puseci cigarete i shisha, i ispija caj na natkrivenim palubama... i naravno, dobacuje prolaznicama.

Creek je, sto se automobilskog saobracaja tice, premoscen Al Maktoum i Al Garhoud mostovima i Al Shindagha tunelom. Za turiste i gomilu drugih koji iz razlicitih razloga prelaze ovu vodenu prepreku mali drveni camci, zvani abra su najpopularnije (i najjeftinije) resenje. Oni bez prekida "taksiraju" izmedju nekih 4-6 stanica rasporedjenih na obe obale. U "spicu", ukrcavanje na iste moze biti krajnje rizicno, jer bez obzira na frekventnost polazaka, guranje je direktno proporcionalno broju ljudi koji se zeli ukrcati. Ali, ako se uspesno izborite za svoje mesto uzivanje u moru (necu reci "mirisu mora" jer ga miris osobe cesto "pokrije" u potpunosti), galebovima i pogledu na Dubai je zagarantovano.

Jos ako zamislite da vas camac vozi ka Adi Ciganliji, Savskoj terasi, a tamo riblja corba, lignje, vino... Eh.

Riblja pijaca

2005-12-16T21:22:00.000+02:00

Za razliku od Limassola gde ribarenje kao da nije bas najpopularnije zanimanje pa je i ribu lakse kupiti zamrznutu i uvezenu iz Japana, ponuda lokalne ribe u Dubai-ju je bogata. Sada, kad je temperatura vazduha nesto niza i dozvoljava nam da registrujemo jos ponesto sem vrucine, riblja pijaca petkom je zanimljivo mesto za posetiti.

Ovde su sva cula maksimalno stimulisana; vikom i dozivanjem prodavaca, mirisom i sarenilom boja ponudjene ribe. Daleko od toga da sam strucnjak, od svega ponudjenog prepoznajem jedino barakude, razne sorte ajkula, "king fish", "hamoor", sipe, lignje... (bas siroko znanje, op.a.). Informacije radi, moze se reci da je riba jeftina (2-10 EUR/kg, zavisno od sorte).

Isao sam u skolicu (ma, prodao se...)

2005-12-11T19:00:00.000+02:00

U cilju ostvarenja vece licne dobiti, prijavio sam se, prosao trening i evo danas zaradio ITIL Foundation Certificate. Bravo za mene! Kako je bilo? Seca li se neko trauma proziljavljenih na prvim casovima OTO-a, kada nam nastavnik (Rista u mom slucaju) srusi sve iluzije da nas otac nesto zna i ladno saopsti da se "srafciger" zapravo zove "odvrtka", a "montercangle" su "klesta"? Ili kad' se nekim poslom bavis vise od petnaest godina, kada je to IT, kada te veci deo vremena ljudi van branse gledaju belo kada nesto probas da im objasnis - ne razumevsi terminologiju na koju smo mi tako navikli (jer se bez iste ni mi medju sobom ne bi razumeli), e onda te iskustvo kao ovo dotuce. Sedim, slusam predavaca koji prica engleski ali nesto pojmove ne povezujem. Ok, sve ja to znam, IT ne moze bez para i "razumevanja" od strane menadzmenta, al' jesu li morali bas ovoliko da se prodaju? Kakav je ovo recnik? Prica o nama srodnim pojmovima, dogadjajima, procesima, srocena i ispricana tako i zbog toga da bi je ONI prodavci magle razumeli. Zamislite da vam gospoda Parivodic ili Dinkic drze predavanje na neku IT temu - ali svojim pravno-makro-ekonomskim(?) recnikom! E tako je bilo!
Inace, prostorije firme koja organizuje ovaj trening nalaze se u Dubai Knowledge Village-u pa sam ovih poslednjih par dana delio patnju sa svima koji, posla radi, ranim jutrom zapucaju jednim od cetiri glavne saobracajnice od centra Dubai-ja ka toj i ostalim "New Age" lokacijama (DIC, DMC). Naravno, po zavrsetku radnog dana, opet sat vremena voznje (kreni-stani) nazad. Nema veze, to je nesto sto na srecu ne moram upraznjavati svaki dan a i vredelo je videti DKV. Mesto nema onu domacu toplinu "Saobracajca", "Masinca", "KSTa" (barem je ja nisam osetio) ali ovim lokalnima to ne smeta; oni glume "Beverly Hills". Sve neki crnpurasti Dilani i Brendoni, a boga mi i Brende, Done i one trece. Skolice, parkici, restorancici i kafici... bas lepo.

P.S. Na sve se covek navikne ali... Kad na nekom javnom mestu odem u toalet, tamo sve blista, cika WeCa glanca slavine i ogledala, udjem u jednu od kabina, obavim sta sam morao, izadjem i suocim sa tri lokalca koji mrtvi ladni u lavaboima peru noge, ruke, glave, a sve u sklopu priprema za posetu "prostoriji za molitvu". E na to se, i dalje, uvek prenerazim. Neki mnooogo cist narod :-)

P.P.S. Jel' znate kako se zove CEO DKV-a? Dr. Abdulla Al Karam. Osecaju li se studenti ugrozenima?

Let's organize this thing and take all the fun out of it

2005-12-07T10:38:00.000+02:00

Recenicu upotrebljenu za naziv ovog posta procitao sam na Slashdot-u, dnevno zrnce mudrosti u dnu strane... Cerka ima svoj blog i ponosan sam na njegovu neorganizovanost. (Ovo je moj blog i mogu da budem pristrasan koliko mi volja!)

Magla oko nas

2005-12-06T15:35:00.000+02:00

Moja prva pomisao, nakon sto sam jutros izasao i pogledao unaokolo, bila je - pescana oluja. Tek posto sam registrovao hladan i vlazan vazduh, shvatim da je magla. I to ona prava, teska, neprozirna magla. Zaista nesto sto nisam ocekivao da vidim ovde i u ovoj meri. Prilozena fotka je snimljena januara 2004-e, ali podseca na prizor koji se mogao videti danas. Pricaju kolege da je jutrosnji prelazak preko Dubai creek-a delovao poprilicno nestvarno jer se vec treci automobil u koloni pored vas jedva video... I ta zima 2004/2005, prema njihovoj prici, bila je sjajna; sa dosta kise, pljuskova a ako ne lazu i prave susnezice. Da li to znaci da cu prestati da se smejem na prizor koznih jakni, bundi i cizama u izlozima lokalnih radnji?

School trip

2005-11-26T13:18:00.000+02:00

Sta deca rade/uce na istom? Upravljanje kajakom, voznja mountain bike-a, orijentacija u pustinji uz pomoc GPS uredjaja, posmatranje zvezdanog neba i upoznavanje sa karakteristicnim sazvezdjima, pravljenje splava, posmatranje morskih kornjaca... nocno zezanje i pevanje uz logorsku vatru. Dosadno i nemastovito, zar ne?

Ekskurzija

2005-11-22T13:52:00.000+02:00

Cerka sutra ide na ekskurziju u Fujairah, jedan od emirata u sastavu UAE. Sest emirata su se ujedinili 1971 godine (plus jos jedan, godinu dana kasnije) jer su seici seli i dogovorili se tako. Oni nasi seici se nisu mogli dogovoriti ni oko raspada. Verovatno zato sto su se nasi emirati ujedinili kao "rezultat teznji naroda da zive zajedno" a ne iz interesa i slicnih prozaicnih razloga. Jugoslavija, koju je cinilo sest republika (plus zamalo jos jedna), je u svakom gradu imala ulicu sa imenom glavnog seika. Isto je i ovde. Kada im je glavni seik umro, kol'ko sam shvatio, svi su bili tuzni i plakali. K'o i kod nas. Jedino sto ovde onaj njihov stari glavni seik i dalje ima svoju ulicu (onu najvecu) u svakom gradu, a bogami i ostali seici po neku ulicicu ili barem most... Nisam bas siguran da nas Stari seik jos uvek ima ulice a i ovi sto su ga nasledili izgleda nisu zasluzili bas nista. Kako god bilo, mi smo (k'o deca) isli na ekskurzije u susedne emirate Hrvatsku i Bosnu, a beogradski klinci danas moraju u inostranstvo. Blago njima.

Zeleni Zube kazi dragicka!

2005-11-06T19:08:00.000+02:00

Dolazi Rajat Al Kabout - arapski Spiderman! Citam danas u novinama da je Teshkeel Media Group (Kuwait) potpisao ugovor sa Marvel Entertainment Inc. i da se uskoro mogu ocekivati prvi stripovi u kojima ce Hulk, X-Men i ostali "govoriti" arapski. Ovi ovde se vec loze da arapski Spidermen mora "ziveti" u Dubai-ju, jer su ovdasnji oblakoderi jedina prava scenografija za njega. Ali to nije sve, CEO pomenute TMG zeli da "... get the rights of an Islamic version, not just translate." E, tu sam odlepio od smeha, nakratko doduse, jer u istom clanku citam da vec vise od godinu dana postoji Indijski Spiderman "...a young, Indian boy named Pavitr Prabhakar. As Spiderman, Pavitr leaps around rickshaws and scooters in Indian streets, while swinging from monuments such as the Gateway of India and the Taj Mahal, wearing a jooti (traditional shoes) and dhoti (Indian wrap-around worn by men)." Iskreno se nadam da Super Operater i Super Ridza nece imati prilike da se suoce sa inkarnacijom Zelenog Zuba u izdanju sa Ghutra-om umesto vunene kape na glavi!?

Ponovo radi bioskop!

2005-11-03T20:23:00.000+02:00

Samo da potvrdim: Ramadan je i zvanicno zavrsen... Jutrosnji, skoro tri sata dug dzamijski medley probudio je R. ali ne i mene. Pa kako onda ja to znam? TV je prozor u svet... Mesec dana se na 34 kanalu Orbit-a mogla videti samo staticna, roze strana s' informacijom da tokom Ramadana nema FTV-ja. Doticni kanal se u ovim krajevima jos uvek tretira kao, u najmanju ruku, "erotski" i neprekidni defile poluobnazenih lepotica bi samo predstavljao "dodatnu kusnju" za ionako napacenje vernike. E pa, od jutros je 34 kanal ponovo onaj isti od pre mesec dana.

Totalni mrak

2005-11-01T20:21:00.000+02:00

Kad' smo vec kod praznovanja; zna se da dok jednom ne smrkne - drugom nema da svane. Iako ce tek sutra ili preksutra za Muslimanski zivalj praznovanje prestati ("smrkne"), ovi drugi su vec uveliko poceli sa svojim senlucenjem ("svane"). Danas je treci i udarni dan Diwali-ja, velikog praznika Svetlosti i ocigledno je ko cini vecinu populacije Dubai-ja. Cak i neiskusno oko totalnog laika lako moze prepoznati iza koje se terase i prozora krije Indijac (vidi prilozeni fotos).

Btw, kad rekoh "senlucenje" - tacno tako sam i mislio. Nije sve u lampionima, svecicama, prskalicama, novogodisnjim ukrasima... ovo zvuci kao Nova godina na Novom Beogradu sredinom prosle dekade. Doduse, ovima niko nije podelio oruzje pa mogu samo da bacaju petarde ali ... lici.

Mesecina, mesecina...

2005-11-01T19:42:00.000+02:00

Sutra mozda radim a mozda i ne. Zavisi od mesecine, ako sam to dobro razumeo. Zanimljivo! Isto tako sam pre oko 30 dana bio u potpunoj dilemi da li sutradan radim skraceno ili ne. I niko nije mogao da mi da pravi i siguran odgovor. E, a onda se ovih proteklih mesec dana znao red, i kada ce onaj covek da se cuje sa minareta, i kada se jede, pije, sexa, pusi i ostalo. Znaci, dok je Ramadan - nema zezanja i trt-mrt. Jedini je problem utvrditi kada isti pocinje i kada se zavrsava. Mi juce dobismo zvanican mail od HR (nisu Hrvati, nego Kadrovska Sluzba) u kome pise da ako Eid ul-Fitr pada u sredu, 2/11 onda ne moramo da dodjemo na posao, a u slucaju da to ipak bude u cetvrtak, onda, boga mi - mora da se radi i u sredu. Pitao sam kako ja to da znam, jeli ili nije taj Eid i ljudi (iskusniji) me posavetovali da ujutro uzmem novine ili pitam prvog komsiju (ako je musliman). E pa, ja tako necu moci mirno da spavam nocas!!! Malocas sam se potrudio, konsultovao Wikipedia-u, a boga mi i jace izvore, i mislim da cu ipak da uzmem novine ujutro...
Lepo kaze nas narod - "Nema muke bez nauke".

Poruka od kume iz Beograda

2005-10-29T16:12:00.000+03:00

DUVA KOSAVA I MIRISE PECENI KESTEN, MISKO GUSTIRA BOZU. ETO NAMA I JESENI.

Niski udarci... SMS takvog sadrzaja pa jos kompletno napisan velikim slovima. Jesmo daleko, gospodjo Maksimovic, ali nema razloga da se dovikujemo.

Kosava, kesten, Misko, boza... Jesen
Duvati, mirisati, gustirati...

Sve pobrojano mi nedostaje.

Decko koji obecava

2005-10-18T14:26:00.000+03:00

Ickam malocas sa Duletom na vecnu temu zivota i konstatujem kako me cinjenica da nisam bio u Buddha baru manje zulja od ljubomore sto (jos uvek!) nisam video neka druga mesta na ovoj planeti. Citajuci stranice site-a "Klub putnika Srbije" cesto se pitam zasto sam se svojevremeno toliko vezao za ono "upoznaj domovinu da bi vise voleo" i uporno provodio leta na Jadranu?! Ili mozda svako od nas (cast izuzecima) provede jedno Leto upoznajuci neke strane predele i ljude? Ajd', da ne bude kako kukam; i dalje mi je putovanje do Berlina sa Kekecom leta '89-e jedno od najdrazih iskustava u zivotu ali... bojim se da konformizam koji, cini mi se neminovno, usvajam s' godinama, nagomilane obaveze i odgovornosti, kao i sve manje licne zelje i volje da neke stvari prihvatim onakve kakve jesu a da ne zanovetam, ne cine stvari laksima. Kazu ljudi, da bi upoznao neku drugu kulturu i razumeo ljude koji tamo zive - moras ziveti sa njima. OK, to i radimo vec pet godina. Al' ipak, nesto nedostaje. Nekako ne mogu da zamislim sebe i R. kako se lomatamo po liticama Anda u potrazi za Machu Picchu-om. S' druge strane, ne mislim ni da se uklapam u tipicnu sliku nemackih i engleskih turista sa belim sesiricem i sandalama (moj sesir je boje peska). Deluje mi, na zalost, svako je "Decko koji obecava" (opet, cast izuzecima) samo jedan kratak period u zivotu a vecinu vremena posle toga - Slobodan Milosevic, ma koliko zeleli da bude drugacije.

Made in...

2005-10-17T14:16:00.000+03:00

"Nike" patike iz Kine, "Benetton" majice iz Turske, gace iz Rumunije. Poreklo svakojake robe me vise ne iznenadjuje i definitivno mi nije kljucni kriterijum prilikom kupovine. Izuzev u slucaju piletine i druge peradi. Do daljnjeg trosimo iskljucivo brazilske pilice.

Nikola Kiric

2005-10-03T14:13:00.000+03:00

Bio nam Milance pre par dana. Zapravo, dosao je na Gitex pa resio da malo produzi boravak i uziva u carima Dubai-ja :). U poredjenju sa Manamom (gde Milan trenutno "radi i boravi"), sto se nocnog zivota tice a i kao mesto za shopping, Dubai je zaista metropola. Elem, muvali smo se po raznoraznim mall-ovima i Milance bas resio da nam "se oduzi" i plati klopu u nekom dobrom restoranu... Naletimo na restoran u Wafiju koji je delovao OK, proverimo sa jednim drugarom i na njegovu preporuku odlucimo da sednemo. Italijanski restoran "Biella", osoblje kosooko, usluzno, pristojan izbor na meniju. Porucimo i nakon "kraceg" cekanja krenu da nam donose sve po redu... i dodje i to glavno jelo na kraju. Ja sam porucio neku vegetarijansku picu i dobijena kolicina zelenisa me je bas obradovala. Nasrnem na istu, potpuno ignorisuci "duhovite" komentare na racun mog izbora. Kao, necu se bas najesti i slicno. Prvi zalogaj, drugi... Negde petim rezom sam raspolutio i nesto sto nisam ocekivao. Lepa, res pecena,,, stonoga. Izvrsimo uvidjaj i konstatujemo da nije dosla sa zelenisom vec je prosla kompletnu termalnu obradu. Pozovemo nasu kosooku domacicu koja me prvo pita gde sam to nasao (u dzepu?!), odlepi i izvinjavajuci se odnese moj tanjir. Dodje sef sale, jos neko osoblje... ponude mi drugu picu. Ma, neka hvala... Razmisljam, mozda je problem u meni, mozda kuvar namerno dodaje neku svoju, egzoticnu notu italijanskoj kuhinji a ja to ne znam da cenim.

Sajam a nije vasar

2005-09-28T16:25:00.000+03:00

U Dubai-ju je toku GITEX. Mesto gde svako ko je deo IT branse mora da se promuva, makar "informativno". GITEX se u Dubai-ju odvija na dve lokacije; ova na kojoj sam ja danas bio i koja je zapravo izlozbeni deo i GITEX Shopper gde narod nemilice trosi svoje pare. Prvo i prvo, kada za ovaj dogadjaj kazu da je "international" - onda to ne znaci da na njemu pored domacih izlazu dve firme iz Rumunije i po jedna iz bivsih bratskih republika, vec to zaista znaci da su izlagaci iz celog sveta. Mozda gresim, ali jedino nisam primetio nekoga sa Juzno Americkog kontinenta. Ostali su svi ovde. Pocev od najvecih tipa Oracle, IBM, Sun, Cisco, HP, Dusanova firma (Dule, ovo ce te kostati bar 500AED)... pa do gomile zutih i crnih koji prodaju punjenja za bublejet stampace i neizbezne MP3 player-e. Mene licno je Oracle nekako najvise impresionirao, mozda zato sto dolazim iz zemlje gde vise ni kosarkasi ne mogu da se sloze. Naime, njihov stand objedinjuje pod crvenu zastavu (a nad crvenim tepihom)i veliki broj kompanija kojima su Oracle tehnologije osnova za licne proizvode. Ako ni zbog cega drugog - super je jer su veci od MS zone. Inace, Dubai (Internet City) se ozbiljno lozi da postane novi Silicon Valey. Loze se i da pokupe deo outsource-ing kolaca od Indije. Ajd' da vidimo. U ovom trenutku, zbog dobre geopoliticke lokacije, duty free statusa, "volje rukovodstva" da UAE ne zavisi od gasa i nafte vec od jos poneceg, a delimicno i prestiza radi, "krem" svetskih IT kompanija ima svoja sedista ovde. Kolike i kakve pare se zavrte na ovom sajmu i oko njega ne mogu ni da zamislim. Iz perspektive obicnog setaca - mislim da sam samo na CeBit-u bio ovako zatrpan propagandnim materijalima, freebees-ima. Tri puta sam morao da trazim kantu za smece i resavam se viska kesa, papira... E, al' nije bas sve tako sjajno. Nema pljeskavica! Kakav je bre to sajam gde nema barem jedan "originalni" leskovcanin? Nema da se sedne sa kolegama na 3-4 piva i kaloricnu krku u oblaku dima... Eh.

P.S. Da ne preskocim ono mozda najbitnije i svakako najlepsi deo bilo kog sajma - hostese. Ukratko, veoma sam prijatno iznenadjen ponudjenim. ;-)

Wake me up when September ends

2005-09-20T16:07:00.000+03:00

Jutro, 8:30. Termometar u taksiju pokazuje za je spoljna temperatura 41°C. "Don't worry Sir, just a couple of more days and you will see. Once Octobar comes, the weather will be much better."

Pauza za rucak. Prvih par minuta po izlasku na ulicu cvikeri za sunce jednostavno ne funkcionisu. Zamagle se kao kada na hladan zimski dan utrcis u prepun autobus GSB-a. Odlazak do najblizeg restorana (50-ak metara) je sve samo ne prilika da se opustis i na kratko zaboravis na posao. Zapravo, misli tipa "Kud' sam i izlazio iz office-a!?", "Samo da se dovucem ziv do office-a" koje mi se vrzmaju kroz glavu me konstantno podsecaju na isti.

Kasno popodne, Al Mamzar Beach Park. Temperatura mora je svakako visa od 25°C. Ni u kadi je ne volim tako toplu. Napolju, na pesku ne mozes da stojis. Lokalni ludaci u parku raspalili rostilj. A ipak, svi sa nekim duzim stazom ovde mi govore "Ma daj, videces da je od oktobra ovde predivno. Moze se lepo i u setnju..."

Kraca setnja po kraju, 22:00. Tople letnje veceri?! Da, al' zamalo. Za moj mozak, ovo je zapravo najludji osecaj. Sunca nigde, noc uveliko, a temperatura je preko 35°C. Jara izbija iz asfalta, peska, zidova zgrada. Skoro da mi se cini da dlacica na podlakticam sutra necu imati. Cvrce.

Ajd' bas da vidim hoce li Oktobar doneti tu promenu. Wake me up when September ends.

Jel’ se ovo maze na hleb?

2005-09-11T15:54:00.000+03:00

Da budem iskren, nikada mi odlazak u “nabavku” nije predstavljao zadovoljstvo. Sama pomisao da cu morati da se po pijaci guram sa narodom, preskacem preko zgazenog paradajiza i prosutih paprika dovodila me je do ludila. Slicno sam se osecao i u prodavnicama, kada treba da vucaram korpu oko rafova punih robe koja mi po pravilu ne treba i da do bezuspesno trazim onih jedva nekoliko stvari sa spiska. Stvari su malo bolje (jesu li?) kada guras kolica (“velika nabavka”) unaokolo i izbegavas ostale. E, ali polako shvatam da i to muvanje po supermarketu moze biti veoma zanimljivo. Mislim, ovde, u Nedodjiji. U varijanti kuvanja kod kuce, ovde covek stvarno treba da je nacitan da bi mogao da spremi nesto za klopu. Nekog (nama) “normalnog” voca i povrca maltene i nema. U vecini su neki cupavi kupusi, bodljikavi krastavci, razne sorte korenja, minimalisticki spanaci, kesten u ljusci koji zapravo nije kesten, itd. Kao da sam u prirodnjackom muzeju a ne u piljarnici. Sreca pa brokoli, karfiol i paradajiz i ovde izgledaju isto. I spanske sljive lice na nase. I bostan.

BEP

2005-09-07T16:17:00.000+03:00

Sinoc sam vodio cerku na njen prvi pravi koncert. Black Eyed Peas” su svirali u Dubai Aeroprot Expo-u. Da je to “u” a ne “na” shvatili smo tek po dolasku tamo i naravno, maltene smo se smrzli. Krenuli smo lagano obuceni jer temperatura, cak ni nocu, ne silazi ispod 35 stepeni. Kad mi tamo a ono, koncert je “unutra”... a i ko mi je pa kriv kada nisam proverio na Netu pre polaska. Prostor je prigodno ohladjen na oko 20+ stepeni i samo nas je prisustvo veceg broja toplokrvnh bica u hali spasilo sigurne prehlade. Organizacija svega oko koncerta (parking, redari, toaleti, klopa, pice) je odlicna i ‘ladno prolazi bez zameki. Zvuk i svetlo,,, pa dobro, kolko se secam i za sve stare Beogradske hale (vreme pre Arene, za nju ne znam) se stalno pricalo da je zvuk ovakav i onakav, da ga je tesko dobro namestiti, itd., itb, tako je zvuk bio k'o iz (veeelike) kante, a onaj sto je radio svetlo - k'o da mu je prvi put. Ma uostalom, takve stvari su inace uvek bile manje bitne od same atmosfere i zezanja na koncertu. Za razliku od cere koja je sva srecna zbog samog dogadjaja sa velikim zanimanjem zujala unaokolo, gledala ljude, ja sam se nervirao jer nisam poneo kameru (foto aparat). Naime, onaj matori prdonja Hulio Iglesias je pre par meseci zabranio donosenje istih na njegov koncert (da neko ne obelodani kako STVARNO izgleda) pa sam k’o i svaki seljak pomislio da je to neko pravilo u belom svetu. A oko nas masa ljudi sa svim mogucim aparatima (strucno receno; i velikim i malim). Ovde prilozeni jad od fotki je snjimljen mobilnim telefonom pa se na njima vidi samo “atmosfera” :-).

Elem, i pored generalne zamerke na zvuk, ja sam (veoma!) prijatno iznenadjen celim show-om! Nikada ne bih ocekivao od jednog Hip-Hoop, R&B ili sta vec, band-a da zvuci ovako dobro uzivo. Prateci muzicari su odlicni a pevacki deo ("oni iz spotova") su mi delovali i zvucali dobro jos od ranije (mada me je jos Mili-Vanili skandal ucinio skeptikom :-)). Stvari im zvuce sjajno i nista losije od studijskih verzija. Momci i devojka su vrlo gipki i pokretljivi, skacu i igraju non stop (sve u skladu s' nazivom aktuelnog albuma "Monkey Business") i potpuno mi je jasno zasto Fergie ima tako lep i zategnut stomak. U jednom trenutku sam se ozbiljno zabrinuo da mesanje Corona i Fosters piva (da budem koristan k'o Dusan: 20 AED po flasi/konzervi) nije dobro i da debelo utice na moju percepciju. Nista ne razumem sta peva covek na bini! Laknulo mi je kada sam kasnije procitao da je isti poreklom Filipinac i da peva na Tagalog jeziku.
I tako... Za kraj informacija: karte ovde obicno kostaju od oko 150 AED za stajanje do oko 400 AED za sedenje.

Ma kome se ja ovde pravdam?

2005-09-01T20:50:00.000+03:00

Svakodnevnu monotoniju mog radnog dana ne leci vise cak ni StumbleUpon. Preseo mi je "tudji" Internet i prosto me obraduje kada i ja njima presednem pa mi serviraju nesto kao http://www.shibumi.org/eoti.htm. Elem, posto svi Turci vec ganjaju svoj BLOG i (Mu)ja ce pokusati da se pozabavi istim. Mislim da sam, u vreme kada svaka normalna mlada osoba to obicno cini, barem 4-5 puta pocinjao da pravim neke licne beleske iliti “dnevnik”. Cak mi se cini (“sa ove vremenske distance”) da sam to isto probao i u vreme mog zakasnelog puberteta, krajem ’80-ih. Naravno, gotovo nikada nisam bio zadovoljan napisanim i vrlo brzo bi mi postajalo jasno da sveska u koju pisem postaje sve tanja i da je debljina iste u direktnoj proporciji sa kolicinom napisanog. S’ druge strane, kome zapravo i treba dnevnik? Ja sam dovoljno veliko zlopamtilo da neke stvari ne zaboravljam, a uostalom takve se i ne trebaju zapisivati. Ona vrlo licna razmisljanja, zakljucke i utiske ionako ne delim ni sa kim. Nisam ja Jura pa da lepotu prvog poljupca podelim sa million drugih ljudi! Za one (generalno) lepe stvari i dozivljaje uvek je bilo nekoga pored mene pa da ih se zajedno setimo i ponovo “prozivimo”. Pa zasto onda BLOG? Mislim da je zakljucak jasan; prvo, male sive mozdane celije mi odumiru s’ godinama i poceo sam da zaboravljam sve i svasta, a drugo - daleko sam od meni dragih ljudi sa kojima sam mogao da delim prozivljeno pa je ovo jedan od nacina da to ponovo cinimo.