Poruka od kume iz Beograda

DUVA KOSAVA I MIRISE PECENI KESTEN, MISKO GUSTIRA BOZU. ETO NAMA I JESENI.

Niski udarci... SMS takvog sadrzaja pa jos kompletno napisan velikim slovima. Jesmo daleko, gospodjo Maksimovic, ali nema razloga da se dovikujemo.

Kosava, kesten, Misko, boza... Jesen
Duvati, mirisati, gustirati...

Sve pobrojano mi nedostaje.

Decko koji obecava

Ickam malocas sa Duletom na vecnu temu zivota i konstatujem kako me cinjenica da nisam bio u Buddha baru manje zulja od ljubomore sto (jos uvek!) nisam video neka druga mesta na ovoj planeti. Citajuci stranice site-a "Klub putnika Srbije" cesto se pitam zasto sam se svojevremeno toliko vezao za ono "upoznaj domovinu da bi vise voleo" i uporno provodio leta na Jadranu?! Ili mozda svako od nas (cast izuzecima) provede jedno Leto upoznajuci neke strane predele i ljude? Ajd', da ne bude kako kukam; i dalje mi je putovanje do Berlina sa Kekecom leta '89-e jedno od najdrazih iskustava u zivotu ali... bojim se da konformizam koji, cini mi se neminovno, usvajam s' godinama, nagomilane obaveze i odgovornosti, kao i sve manje licne zelje i volje da neke stvari prihvatim onakve kakve jesu a da ne zanovetam, ne cine stvari laksima. Kazu ljudi, da bi upoznao neku drugu kulturu i razumeo ljude koji tamo zive - moras ziveti sa njima. OK, to i radimo vec pet godina. Al' ipak, nesto nedostaje. Nekako ne mogu da zamislim sebe i R. kako se lomatamo po liticama Anda u potrazi za Machu Picchu-om. S' druge strane, ne mislim ni da se uklapam u tipicnu sliku nemackih i engleskih turista sa belim sesiricem i sandalama (moj sesir je boje peska). Deluje mi, na zalost, svako je "Decko koji obecava" (opet, cast izuzecima) samo jedan kratak period u zivotu a vecinu vremena posle toga - Slobodan Milosevic, ma koliko zeleli da bude drugacije.

Made in...

"Nike" patike iz Kine, "Benetton" majice iz Turske, gace iz Rumunije. Poreklo svakojake robe me vise ne iznenadjuje i definitivno mi nije kljucni kriterijum prilikom kupovine. Izuzev u slucaju piletine i druge peradi. Do daljnjeg trosimo iskljucivo brazilske pilice.

Nikola Kiric

Bio nam Milance pre par dana. Zapravo, dosao je na Gitex pa resio da malo produzi boravak i uziva u carima Dubai-ja :). U poredjenju sa Manamom (gde Milan trenutno "radi i boravi"), sto se nocnog zivota tice a i kao mesto za shopping, Dubai je zaista metropola. Elem, muvali smo se po raznoraznim mall-ovima i Milance bas resio da nam "se oduzi" i plati klopu u nekom dobrom restoranu... Naletimo na restoran u Wafiju koji je delovao OK, proverimo sa jednim drugarom i na njegovu preporuku odlucimo da sednemo. Italijanski restoran "Biella", osoblje kosooko, usluzno, pristojan izbor na meniju. Porucimo i nakon "kraceg" cekanja krenu da nam donose sve po redu... i dodje i to glavno jelo na kraju. Ja sam porucio neku vegetarijansku picu i dobijena kolicina zelenisa me je bas obradovala. Nasrnem na istu, potpuno ignorisuci "duhovite" komentare na racun mog izbora. Kao, necu se bas najesti i slicno. Prvi zalogaj, drugi... Negde petim rezom sam raspolutio i nesto sto nisam ocekivao. Lepa, res pecena,,, stonoga. Izvrsimo uvidjaj i konstatujemo da nije dosla sa zelenisom vec je prosla kompletnu termalnu obradu. Pozovemo nasu kosooku domacicu koja me prvo pita gde sam to nasao (u dzepu?!), odlepi i izvinjavajuci se odnese moj tanjir. Dodje sef sale, jos neko osoblje... ponude mi drugu picu. Ma, neka hvala... Razmisljam, mozda je problem u meni, mozda kuvar namerno dodaje neku svoju, egzoticnu notu italijanskoj kuhinji a ja to ne znam da cenim.